Приказ митрополита Саве (Испера) књиге "Боже, где је рана?" монахиње Силуане (Влад), коју је објавила издавачка кућа „Sebastian Press “, 2022. године. 

Мати Силуана је блистајућег лица – просветљена личност. Она је сведок нашег времена о томе шта чини божанска благодат у онима који јој допуштају да обитава у њима – када та благодат сусретне човека отвореног и према другим људима и према знању свога доба, који мудро расуђује шта је добро примити.

Мати Силуана рођена је 1944. године, у време Другог светског рата. У младости је искусила дубоку патњу изазвану недостатком смисла живота, празнином и сушом душе. Тражила је начин да се суочи са тим безданом. Након што је открила Христа, искусила је деловање божанске благодати кроз молитву и самопознање. Уверила се да ју је Он пратио у њеном болу, чекао је, опростио јој и, што је најважније, љубио је бесконачном љубављу. Посветила је свој живот Њему, настојећи да Га воли свим бићем и безусловно.

Њено рањено срце, исцељено благодаћу вере, нашло је велику утеху у списима Светог Силуана Атонског. Митрополит Молдавије и Буковине Теофан рекао је о њој: „Свети Силуан јој је понудио образ истинске молитве, икону љубави према Богу и ближњем и снагу да се уздигне из пакла очајања.“

Студирала је философију и предавала је једну годину, након чега се посветила социјалном раду међу омладином. Године 1999. за њу је започео период размишљања о монашком животу,док је и даље настављала своју добротворну и друштвену делатност, посебно међу децом улице, пружајући духовно руковођење младима.

Примила је монашки постриг 2001. године и, са благословом митрополита Теофана, основала је Центар Светих Архангела Михаила и Гаврила за образовање и саветовање, чији је била координатор. Године 2008. преселила је центар у град Јаши и, заједно са неколико монахиња, основала манастир Светог Силуана Атонског у Јашију, Румунија.

Одржала је значајна предавања на бројним конференцијама и семинарима у Румунији и иностранству, обрађујући теме као што су односи међу младима, степени љубави, породица и савремено друштво, узроци депресије код савременог човека, самопознање, духовни живот и друго. Упокојила се у Господу 2021. године.

Њена тумачења хришћанске антропологије изузетно су привлачна. Читаоци са изненађењем откривају, кроз њене прецизне описе психолошког искуства, колико се дубоко могу препознати у њеним увидима. Користи појмове савремене науке како би олакшала разумевање општих људских искустава са којима се сваки читалац може поистоветити.

Она разликује живот као пуко преживљавање од живота као дара Божијег. Живот за који нас је Бог створио постаје могућ тек када се кроз молитву и држање заповести отворимо Његовој благодати. Посебан значај придаје откривању Бога као живе Личности, присутне и делатне у сваком кутку душе и тренутку живота православних хришћана. Пише: „Бог је заљубљен у нас.“

Књига Боже, где је рана? садржи текстове три предавања која је одржала у Немачкој 2012. године. У њој говори о уобичајеним тешкоћама са којима се савремени човек суочава у односу са Богом: шта га спречава да прими или чак пожели божанску благодат, шта ту благодат чува када је једном примљена и како она делује у нама. Бави се темама анксиозности, стреса, депресије, трауме, самоубиства, односа, сексуалности и последицама наследних породичних траума које остају нерешене.

Говори о утицају дубоко укорењених траума смештених у подсвести, напомињући да неке философије предлажу да се оне избегавају или игноришу. Објашњава да мисли које проистичу из потиснутих рана трују душу. Зато, каже, „морамо им посветити пажњу, ономе што се крије испод њих, ономе што кроз њих осећамо – и принети их Господу на исцељење“. То приношење Богу назива „телом молитве“.

Пише:
„Емоције су огањ, а мисли су дрва – гориво. Ђаво нас не напада кроз емоције. Грех не улази у нас кроз тугу, страх, мржњу или гордост као осећања. То су енергије болесне душе, које избијају из наше пале природе, изван контроле наше воље. Грех улази кроз зле мисли које обећавају избављење од бола који та осећања изазивају – мисли које нас воде Злому, злим речима и разорним делима.“

Наставља:
„Постоји зависност од негативних емоција као што постоји зависност од алкохола; зато је исцељење тешко.“ (стр. 93)

И додаје:
„Мени је важан бол човека који стоји преда мном. Када дођем у додир са туђим болом, могу га претворити у ‘тело молитве’ за њега. Његов бол одјекује у мени – боли ме, а да не постаје мој сопствени бол – али га доживљавам, и то чини могућом моју молитву за њега, као што се молим за себе када сам у болу.“ (стр. 95)

Кроз целу књигу истиче значај слушања и дубоку потребу савременог човека да буде саслушан. Наглашава да не треба потискивати последице трауме, већ их изнети пред Бога. Пише: „Када потискујемо последице трауме и не приносимо их Богу, доприносимо томе да их преносимо на своју децу и унуке.“ (стр. 101)

Додаје: „Морамо запамтити да је свако дете које улази у породицу потенцијални спаситељ те породице и њених потомака.“

Мати Силуана учи да се тајна Православља састоји у преображају свега што јесмо и свега што смо од Бога примили – како би се све то Њему вратило. Људско срце је поприште где се створене енергије силом и деловањем благодати преображавају у богочовечанске енергије.

Ово је књига коју свакако вреди прочитати, нарочито свима који се баве образовањем, пастирским радом и духовним руковођењем.

Извор, фото: Фејсбук страница Metropolitan Saba Esper

Превод са енглеског редакција портала "Живот Цркве"