У недељу, 26. октобра 2025. у румунској престоници Букурешту извршено је освећење живописа новог Саборног храма Румунске патријаршије. Нова велелепна црква названа је „Национална катедрала“ и „Катедрала спасења румунског народа“. Овим свечаним чином обележавају се два битна јубилеја Румунске православне цркве, стогодишњица уздизања Румунске цркве на ранг Патријаршије као и 140 година од добијања томоса аутокефалије од стране Васељенске патријаршије. На прославу ових великих и значајних јубилеја позван је и васељенски патријарх Вартоломеј I. Свету архијерејску Литургију, на којој је извршен чин освећења живописа, служили су Његова Светост васељенски патријарх г. Вартоломеј I и Његова Светост румунски патријарх г. Данило, уз саслужење архијереја чланова Светог Синода Румунске православне цркве, као и 67 свештеника и 12 ђакона. 

Патријарх Вартоломеј у својој беседи истакао је: „истовремено, радујемо се и недавној канонизацији од стране Васељенске патријаршије четворице преподобних Светогораца из румунског народа као и двема историјским годишњицама Румунске православне цркве: обележавању 140 година њеног канонског отпуста од стране Мајке Цркве кроз Синодску и Патријаршијску одлуку и Томос о аутокефалији, нашег претходника блажене успомене Јоакима IV (1885), и обележавању једног века од њеног уздизања на ранг и достојанство Патријаршије, Томосом који је дао патријарх Василије III (1925)“.

На ове речи узвишеног госта, румунски патријарх Данило најпре, се захвалио васељенском патријарху због његовог доласка у Румунију и рекао: „Присуство Његове Светости васељенског патријарха Вартоломеја, како на освећењу олтара Националне катедрале 2018, тако и ове 2025, на освећењу њеног живописа, сведочанство је јединства у Православљу и сталне подршке Васељенске патријаршије административној слободи помесних Цркава“.

Нова Саборна црква Румунске патријаршије по много чему је особена у православном свету. Посвећена је празнику Вазнесења Господњег, када се прославља и национални дан хероја, као и Светом апостолу Андреју Првозваном – Заштитнику Румуније. Са куполом Пантократор високом 127 м представља највишу православну цркву на свету. Њен иконостас, дужине 23, 8 м и висине 17, 1 м, је највећи иконостас на свету. Велико звоно, посвећено јунацима нације, тежи 25 тона а има висину и пречник 3 м. Његов звон може да се чује у радијусу од 15 км. Катедрала укупно има 6 звона која заједно теже 33 тоне. Њихова израда у фабрици Grassmayr (Аустрија, Инсбурк) коштала је 500.000 евра а плаћена су искључиво средствима Румунске патријаршије.

Црква има основу латинског крста кога карактерише главни крак који је дужи од осталих крака и представља ходочашће верника ка Царству Божијем које символизује олтар. Сам храм може да прими 5.000 људи. Његова архитектура је мешавина византијског и румунског стила. Цео храм је украшен са 15.000 метара квадратних мозаика, урађених по цртежима румунског сликара Даниела Кордескуа. У њиховој изради учествовало је више од 100 уметника. На мозаицима су представљени ликови Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице, хришћанских светитеља и румунских националних светитеља, укључујући и 16 недавно канонизованих светитеља. У централној куполи налази се мозаик Христа Пантократора. Лице Спаситеља мери 4,5 м док је пречник целе иконе 12 м, а укупна површина 150 метара квадратних. Укупна тежина каменчића коришћених за израду мозаичне иконе Христа Пантократора износи 2.400 кг. Целокупни мозаички иконографски приказ у Саборном храму је богословље Цркве изражено у камену.

Нови патријаршијски Саборни храм остварење је сна и испуњење идеала генерација православних Румуна. Идеја за градњу нове Саборне цркве у Букурешту јавила се још у 19. веку. Након ратова за ослобођење (1877-1878) и проглашења Румуније за Краљевину 1881. остварили су се услови за подизање великог православног Саборног храма у престоници. Као први корак ка том циљу, румунски краљ Карол I 1884. године предао је у Законодавну скупштину пројекат закона о изградњи православне катедрале у Букурешту. Иако је пројекат прихваћен у јавности са одушевљењем, нажалост, идеал није остварен. Свети Синод Румунске православне цркве 1900. године преузима под своје старање изградњу новог Саборног храма. Нова прилика се указала 1918. после Великог Уједињења. Тадашњи првојерарх Румунске православне цркве митрополит Мирон (Кристеа) покреће иницијативу за изградњу новог храма као израза захвалности Богу за остварење Велике Румуније. Иницијативу је подржао и краљ Фердинанд, те Светом Синоду 10. маја 1920. упућује краљевску повељу, у којој се изражава одлука да се у Букурешту подигне монументални храм у славу победе румунских армија у рату за ослобођење и уједињење. Уздизањем Румунске цркве на ранг патријаршије 4. фебруара 1925. осетила се још већа  потреба за новом патријаршијском Саборном црквом (катедралом). Међутим, први румунски патријарх Мирон није успео да реализује ову намеру. Услед економске кризе, Другог светског рата и полувековне владавине комунистичког режима идеја о подизању храма морала је да сачека нека нова и боља времена. Она су наступила после 1990, након пада комунизма у Румунији. Тако је патријарх Теоктист могао поново да покрене иницијативу за изградњу храма. Сам патријарх, наишао је на бројне тешкоће, препреке, па и непријатељства у остваривању ове свете намере. Највећи проблем представљала је честа промена локације будућег храма које је предлагала градска власт у Букурешту. На крају, патријарх Теоктист успео је да 2005. године од државних власти обезбеди коначну одлуку о изградњи храма на брду Арсенал, у близини Палате парламента. Камен темељац положио је Његова Светост румунски патријарх г. Данило 29. новембра 2007, уочи празника Светог апостола Андреја Првозваног, Заштитника Румуније. Радови на зидању цркве почели су крајем 2010. године. Прва фаза изградње завршена је 2018, у години прославе стогодишњице уједињења свих румунских покрајни у једну државу – Краљевину Велике Румуније. У част великог јубилеја, 25. новембра 2018. извршено је освећење олтара новог храма. Том приликом поред румунског патријарха Данила служио је и васељенски патријарх Вартоломеј I.

Нови Саборни храм који је данас освећен и принесен Богу на службу по речима патријарха Данила је „ктиторство за вечност“ и представља плод жртве и љубави целог румунског народа. Он у својој архитектури изражава особеност румунског народа и румунског националног идентитета који је спој латинског карактера са духом православног хришћанства. 

Текст саставила редакција сајта "Живот Цркве"

Фото: Ziarullumina.ro