Обележено 300 година Саборног храма Светих апостола Петра и Павла у Казању
Саборни храм Светих апостола Петра и Павла у Казању, један од најпрепознатљивијих архитектонских и духовних симбола престонице Татарстана, ове године обележава 300 година од освећења.
Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил посетио је овај саборни храм 20. јула, у оквиру своје првојерархијске посете Татарстанској митрополији.
Темељи храма постављени су 1723. године, а градња је, према мерилима тог времена, напредовала веома брзо. Храм је освећен већ 1726. године, када је подигнут и засебни звоник. Саграђен је на месту старије цркве посвећене Светим апостолима Петру и Павлу, која се први пут помиње у историјским изворима из 1565. године. Подизање новог храма било је повезано са посетом цара Петра I, који је 27. маја 1722. године, на путу у Персијски поход, боравио у Казању као гост трговца Ивана Михљајева. У знак сећања на цареву посету, Михљајев је одлучио да на месту дотадашње дрвене цркве подигне величанствени двоспратни камени саборни храм.

Горњи, главни летњи храм посвећен је Светим првоврховним апостолима Петру и Павлу, док је доњи, загревани храм на првом спрату посвећен Сретењу Господњем. Две мање бочне капеле посвећене су иконама Пресвете Богородице „Живоносни Источник“ и „Несагорива Купина“.
Саборни храм је остао отворен за богослужења и у првим деценијама совјетског периода, све до затварања 1939. године. Потом је проглашен архитектонским спомеником под државном заштитом. Од педесетих до осамдесетих година XX века у њему је био смештен планетаријум. Захваљујући залагању Његовог Преосвештенства епископа казањског и маријског Анастасија и локалних верника, храм је 1989. године враћен Руској православној цркви. Иако се у њему готово педесет година нису служила богослужења, сачуван је његов јединствени седмоспратни иконостас, израђен између 1723. и 1726. године у стилу руског барока, који је након пожара 1815. године обновљен.
Његова Светост патријарх московски и све Русије Алексије II посетио је овај саборни храм два пута, током својих првојерархијских посета Казањској епархији, 1997. и 2005. године.
Током посете 20. јула, патријарха Кирила пратили су председник Републике Татарстан Рустам Миниханов, Његово Високопреосвештенство митрополит казањски и татарстански Кирил, као и бројни црквени и државни званичници. Обраћајући се окупљенима у храму, патријарх Кирил је говорио о опстанку Цркве у годинама совјетског прогона вере: „Када гледате ове храмове који су преживели време разарања и уништавања светиња, схватате колико је сила Божија моћнија од људске силе... Храмови се обнављају, украшавају и подижу нови.“
На крају посете, Његова Светост поклонио је саборном храму икону Свете блажене Матроне Московске, подсетивши да је она, иако слепа и телесно немоћна од рођења, постала „место сабирања хиљада људи“, међу којима су, тајно, долазили и совјетски државни функционери, плашећи се да буду виђени. „Желео сам да овом храму дарујем икону Свете Матроне као знак да је сила Божија већа од сваке људске силе“, поручио је патријарх Кирил.

Патријарх Кирил се поклонио и моштима светог митрополита казањског Јефрема, који је 1613. године крунисао цара Михаила Романова, као и Јефремовом јеванђељу, које се данас чува у Саборном храму Светих апостола Петра и Павла и сматра се једним од највреднијих експоната Националног музеја Републике Татарстан.
Свети Јефрем је 1606. године постављен за митрополита казањског и био је блиски сарадник свештеномученика патријарха Гермогена у током Смутног времена. Подржавао је народну добровољачку војску, а потом је обављао дужност чувара патријарашког престола. Управо је он, као први међу архијерејима, потписао акт Земског сабора из 1613. године којим је Михаил Романов изабран за руског цара.
Свети митрополит Јефрем упокојио се у децембру 1613. године. Његове свете мошти, које су се сматрале изгубљеним након што су совјетске власти уништиле Преображењски манастир у Казањском кремљу, пронађене су током археолошких ископавања 1995. године, након чега су пренете у Саборни храм Светих апостола Петра и Павла.
Одлуком Светог синода Руске православне цркве од 16. маја 2023. године, Свети Јефрем је уврштен у Сабор казањских светитеља.
Извор, фото: orthochristian.com
Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"