Прича о оцу Димитрију, односно Дејвиду Балфуру, који се испоставио као британски шпијун прерушен у православног монаха у Грчкој уочи Другог светског рата, представља једно од најзанимљивијих, али и мање познатих поглавља савремене грчке историје.

Отац Димитрије, монах анђеоског гласа, испоставио се као агент британске обавештајне службе. Његова мисија и деловање током ратних година могли би послужити као грађа за узбудљив шпијунски роман или филм.

Рођен 20. јануара 1903. године у богатој британској породици, Балфур је студирао на универзитетима у Прагу, Салцбургу, Риму, а потом и у Атини. Био је изузетан полиглота: говорио је енглески, француски, италијански, немачки, руски, пољски и грчки језик, а касније је научио и турски.

Био је идеалан кандидат за регрутовање у британску тајну обавештајну службу.

Балфур, који је по рођењу био римокатолик, временом је постао дубоко заинтересован за Православну цркву. Вођен тим интересовањем, 1932. године отпутовао је у руски манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори Атоској.

Боравак у овом манастиру, као и снажан духовни утицај монаха Софронија (Сахарова), навели су га да напусти римокатолицизам и прими православље.

_{Фото: Балфурт као монах, извор: threadreaderapp.com}

Након тога Балфур је ступио у јурисдикцију Московске патријаршије и рукоположен је за свештеника у храму Света Три Јерарха у Паризу, добивши име отац Димитрије.

Године 1934. упућен је у Лондон, где је требало да сарађује са групом енглеских православних верника у покушају оснивања православне парохије. Тај покушај, међутим, није успео.

Млади свештеник се 1935. године вратио у Грчку. Настанио се у манастиру Пентели, који га је упутио на школовање на Богословској школи.

Касније му је поверена парохија при малој цркви у кругу болнице „Евангелизмос" у атинској четврти Колонаки.

Отац Димитрије постаје духовник богатих Атињана

Од самог доласка у Атину, отац Димитрије привукао је пажњу бројних угледних и имућних породица престонице. Његове проповеди и појање у храму у најелитнијем делу Атине убрзо су стекли велику популарност.

Његова изношена монашка раса, благ глас, добротворни рад, високо образовање и смирено држање, као и необична, раздвојена брада, учинили су га једним од најпознатијих свештеника у Атини. Уз то, углед који су светогорски монаси уживали међу народом свакако је допринео да стекне велику наклоност својих верника.

Током боравка у Атини отац Димитрије је до савршенства овладао грчким језиком. Често је био гост у домовима атинског високог друштва и постао је духовник многих истакнутих личности. Међу онима који су га позивали у своје домове били су и генерал Александрос Папагос и председник Владе Александрос Коризис.

Поред свештеничке службе, британски свештеник предавао је енглески језик на Британском институту у Атини, где су му ученици били припадници богатих грчких породица. Убрзо је успоставио блиске односе са члановима богословског братства „Зои", као и са архиепископом атинским.

Од 1937. до 1939. године, енглески шпијун, обучен у свештеничку расу и са својом дугом, раздвојеном брадом, вршио је свештеничку службу у непосредној близини грчке краљевске породице. Нарочито блиске односе одржавао је са краљем Георгијем II, као и са престолонаследником Павлом и принцезом Фредериком. Његове честе посете краљевском двору несумњиво су му омогућавале приступ драгоценим информацијама.

Британска обавештајна служба је, по свему судећи, током тих пресудних предратних година сазнала много о грчкој краљевској породици. Краљ Георгије II био је брат од стрица принца Филипа, војводе од Единбурга, супруга краљице Елизабете II.

Чланови краљевске породице често су се исповедали код свог омиљеног свештеника. Истовремено, Балфур је, под именом оца Димитрија, уз подршку двора успоставио важне везе са високим војним официрима и истакнутим политичарима.

Током Грчко-италијанског рата, отац Димитрије се више него било који други грчки свештеник истакао својом подршком грчким војницима који су се борили у Албанији, као и помоћи коју је пружао њиховим породицама.

_{Фото: Балфурт као британски агент, критички написи тадашње штампе о њему, извор: reader.gr}

Свештеник скида расу, брије браду и облачи војну униформу

Према предању, само неколико дана пре него што су Немци у априлу 1941. године као освајачи ушли у Атину, његови парохијани угледали су оца Димитрија како излази из храма потпуно промењен. Коса му је била кратко ошишана, брада обријана, а уместо свештеничке расе носио је каки шортс и војничке чизме.

Према истом сведочењу, ускочио је у џип британских експедиционих снага, који се, заједно са особљем британске амбасаде, упутио ка луци Пиреј.

Његово крајње одредиште био је Каиро, у који су се, пре немачке окупације Атине, повукли краљ Георгије II и одабране јединице грчке војске.

Тамо више није био отац Димитрије, већ поново Дејвид Балфур – истакнути британски дипломата и високи припадник британске обавештајне службе. У Каиру је наставио да одржава блиске односе са грчком краљевском породицом, као и са будућим председницима грчке владе Георгиосом Папандреуом и Панагиотисом Канелопулосом.

Балфур, некадашњи шпијун, враћа се као дипломата

Три и по године касније, након ослобођења Грчке, Балфур се вратио у Атину, непосредно пошто су последњи немачки војници напустили град. Сада већ јавно познат као мајор Дејвид Балфур, званично је ступио на дужност у Британској амбасади.

Према речима историчара Сарандоса Каргакоса, Грци који су човека кога су познавали као оца Димитрија изненада угледали као британског званичника, били су разумљиво дубоко потресени. Многи су то доживели као тешку издају и осетили дубоко разочарање.

Упркос свему, Балфур је и после рата наставио да ради на јачању британског утицаја у грчкој политици. Овога пута то је чинио са положаја саветника за политичка питања при Британској амбасади.

_{Фото: Балфурта видимо првог с лева Черчила, снимак екрана публикације ББЦ}

Његов утицај и политичко деловање предмет су бројних расправа међу историчарима, који му приписују значајну улогу у низу важних политичких потеза и закулисних дешавања. Према појединим ауторима, имао је пресудан утицај на постављење архиепископа Дамаскина за намесника Краљевине Грчке, као и на оставку премијера Георгиоса Папандреуа.

Као одличан познавалац грчких политичких прилика, Балфур је одиграо значајну улогу у крвавим догађајима децембра 1944. године, као и у склапању Варкишког споразума од 12. фебруара 1945. између грчке државе и комунистичких герилских снага.

Наводи се и да је био „језик и тумач" генерала Роналда Скобија, који је имао кључну улогу у развоју догађаја током Грчког грађанског рата.

Такође се тврди да је Балфур био саветник још једног британског обавештајца, Реџиналда „Рекса" Липера, припадника британске Тајне службе, који је од 1943. до 1946. године обављао дужност британског амбасадора при грчкој влади у избеглиштву (са седиштем у Каиру до октобра 1944. године). И Липеру историчари приписују важну улогу у догађајима који су обележили Грчки грађански рат.

Мајор Дејвид Балфур живео је у Грчкој до 1947. године.

Додатак редакције: Након повлачења из активне службе, Балфур се посветио теолошким студијама и неговању византијске музике. Маскирани агент је издахнуо 19. октобра 1989. године у 86. години живота.

Извор: greekreporter.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"

Насловна фото: Дејвид Балфур као отац Димитриос (архива манастира Светог Пантелејмона, Атос), извор: reader.gr