Наташа Вујисић Живковић: Теслин духовни азбучник Александре Нинковић

02-07-2026 05:32:41
3 минута

У бројним биографским студијама о Николи Тесли његова духовност измиче ауторима. Корени те духовности и њено испољавање. Бежи се у, махом, површне анализе душевности, које, разумљиво, не могу да дају плодне духовне увиде.

Онде где се и разматра Теслина духовност, опет, има много мистификација које су временом постале права предрасуда у неким научним круговима, чему су се у новије време у нас супротставили проф. др Богдан Лубардић и отац др Оливер Суботић.

Врстан познавалац живота и дела, Михајла Пупина и Николе Тесле, Александра Нинковић, сада је у „Зрацима Вере“* приредила одабрану Теслину духовну заоставштину, учинила је то по азбучном редоследу, омогућавајући плодан сусрет читалаца са Теслиним мислима.

Но, неко, можда, постави питање откуд „Зраци Вере“ када је Никола Тесла познатији по замисли о „зрацима смрти“, који је требало да обезбеде трајан мир. Наравно, „зраци смрти“ су настали у несрећно доба светског рата као хуманистички одговор, мало ексцентричан и можда због тога толико привлачан визионарима до данашњег доба. Ауторка Теслиног духовног азбучника, исправно наглашава да „зраци смрти“ нису могли настати без зрака вере. Та узајамност јесте толико очигледна када се упустимо у читање „Зрака Вере Николе Тесле“.

Ова, обимом невелика, књига у првом реду осветљава духовни лик Николе Тесле његовим сопственим речима. У том смислу, треба је читати непосредно након враћања Теслиним „Мојим изумима“, посебно у васпитним установама, које можда скривају нове изуметнике, како је Теслу назвао Лаза Костић. Али пре него званичним васпитним установама, ову књигу треба препоручити правим „васпитним установама“ – српским мајкама. У њој ће наћи прави  пример како треба приступити надареном, осетљивом дечаку и које му духовно градиво приуштити.

унутрашњост књиге " Зраци Вере Николе Тесле"

Фото: унутрашњост књиге " Зраци Вере Николе Тесле"

Корене Теслине духовности Александра Нинковић види у врловитом, муњом обасјаном личком пејзажу; у православној молитви његовог оца; у мајчином васпитању, које је као код мајке Јевросиме засновано на поруци, коју и Тесла сам често понавља: „ Немој сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога“; наравно, можда данашњем читаоцу најмање појмљиво, корени Теслине духовности захватају и предање преношено гуслама, које је касније покушавао, и сопственим преводима, да приближи Американцима. Ту ауторка с правом издваја лик Марка Краљевића, одмах додајући да је већ као славни изумитељ, Тесла покушавао да његово чојство пренесе савременој публици.

И ако узмете из књиге „Зраци Вере“ оне делове посвећене разматрању научних питања, методологије, изумитељства итд, видећете да су она, коликогод аутономно посматране, ипак прожете тим основним покретачима Теслиног духа, рекли бисмо, са мајчиним млеком посисаним. 

Отуда не треба да чуди ни дирљиво родољубље Теслино.

 

У овом кратком осврту на књигу „Зраци вере Николе Тесле“, трудили смо се да њену садржину не „спојлујемо“ евентуалном читаоцу. Ауторка књиге је пробрала све Теслине мисли које се неће моћи пренебрегавати у сталним покушајима да се разуме његов духовни лик. То јесте азбучник, који може, а и не мора, да се чита редом, али је пуна живих слика богатог Теслиног језика, тако да се може  разумети и као узбудљива филмска монтажа.

Једном речју, књига за којом се одавно осећала потреба, и која ће сигурно надахнути будуће истраживаче, а требало би да представља, као што смо указали, незаобилазну васпитну лектиру. У том смислу, треба поновити да ми имамо драгоцену ризницу васпитних дела водећих научника, Пупина, Миланковића, Тесле, али се та ризница слабо или, тачније никако, не користи у нашим школама. Писци школских програма у нас хронично потцењују и та имена и наше ђаке којима је ризница намењена. И књига о којој говоримо спада у таква дела.

Зато,чини се, није наодмет, још један апел на мајке, али и очеве, да набављају овакве књиге и читају их са децом.


*) Александра Нинковић: Зраци Вере Николе Тесле, Београд, 2025.

 

проф. др Наташа Вујисић Живковић за портал „Живот Цркве“

Фото: редакција портала "Живот Цркве"

 

Категорије: Историја и личности