Вијест је изазвала немалу пажњу у најмањој екс-ју држави: састали се бивши Господар, Мило Ђукановић, и бивши свештеник Мираш Дедаић, који се упркос рашчињењу од васељенског патријарха, представља као поглавар „Црногорске православне цркве“.

Историјски сусрет је зачудним саопштењем у коме се не помиње ни мјесто ни вријеме састанка, објелоданила „Канцеларија ЦПЦ“. То саопштење не може да се преприча, мора да се прочита:

_{Фото: Мираш на прослави 250 година САД, извор: снимак екрана публикације "CPC"}

„Na sastanku poglavara Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) Arhiepiskopa cetinjskoga i Mitropolita crnogorskoga Mihaila, sa počasnim predsjednikom DPS-a, Milom Đukanovićem, konstatovano je da je pokušaj aneksije Crnogorske Srpskoj crkvi promijenјenoga imena u Pravoslavna bila posljedica nedovoljne informisanosti o suštini same Crkve, i kao takva povijesna greška, saopšteno je iz Kancelarije CPC.

“Povjesnom greškom ocijenjen je i pokušaj slamanja crkvenoga ustrojstva i jedinstva, koji je nanio ranu na živo tkivo Crnogorske crkve, organizacijom uličnoga puča 4. septembra 2023. godine”, piše u saopštenju.

Đukanović je, dodaje se u saopštenju, izjavio da DPS podržava Crnogorsku pravoslavnu crkvu i njenoga poglavara vladiku Mihaila Dedeića.

“Pozvani su otpali da se vrate u crkveno i liturgijsko jedinstvo sa Crnogorskom pravoslavnom crkvom. Zaključeno je, kada CPC kadrovski i organizaciono ojača, od države treba da zahtijeva, da je kao domiclnu i istorijsku crkvu Crne Gore, podrži u namjeri da uđe u liturgijsko jedinstvo sa svim pravoslavnim crkvama, posebno Vaseljnskom. Vladika Mihailo izrazio je zadovoljstvo rezultatima sastanka, naglašavajući da očekuje podršku Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi u njenoj borbi da povrati status domicilne crkve sa svim kosekvencama, kakva je imala do 1918. godine. Zatražio je političku podršku od crnogorske opozicije da se uzurpirana crkva Svetoga Ivana Crnojevića na Cetinju, u vlasništvu CPC-a, ponovo vrati na korišćenje CPC, da se nezakonito upisana crkvena imovina na Srpsku crkvu, odnosno, Srbiju, ponovo uzakoni na crnogorsku državu i da se riješi pitanje placeva za izgradnju sabornih crkava u Baru i Podgorici”, navodi se u saopštenju.

Na kraju, vladika Mihailo posebno je istakao da je Crnogorska pravoslavna crkva izrazito proevropski orijentisana i da podržava proces koji treba Crnu Goru da uvede u članstvo Evropske unije 2028. godine.“

Улични пуч који се помиње јесте свргавање Мираша на „свецрногорском“ збору од стране „Бориса“ Бојовића. Претходно су њих двојица забављали јавност једним, одиста бурлексним, телефонским разговором, којим су запријетли да помуте славу Миодрага Петровића Чкаље.

Но, игра покварених телефона и сад се збила. Након двадест четири сата од сусрета на врху показало се да га заправо – није било! Милов кабинет саопштио је да је био у питању неформални састанак, са кога нијесу била предвиђена саопштења, да Мило не фаворизује ниједну од најмање двију расколничких група, итд..

А да су расколничке групације у Црној Гори плод партијског рада, потврдио је ових дана некадашњи моћник, сада савјетник министра вањских послова, Ранко Кривокапић, захваливши се Либералном савезу на „идеји о обнављању Црногорске православне цркве“ „Грађански“ политичари у Црној Гори нимало се не устежу да стварају цркве, па да преузимају заслуге – за раскол!- чак и онда када је општепознато да те заслуге припадају Комунистичкој Партији и њеној Служби, конкретно Јову Капичићу. Видјети, уосталом, некролог који му је објављен у „Лучиндану“ гласилу „Црногорске православне цркве“.

***

_{Фото: отправник послова САД Мајкл Киз у посети Мирашу, извор: снимак екрана публикације "CPC"}

Има једна староцрногорска кажа како је био неки јадо, па се још усудио да тражи да носи барјак. Племеници га, разумије се, одбише. Он, киван, оде бегу Мушовићу у Никшић да се потурчи. Знајући га бег му рече: „Опрости, попуњен је списак потурица за ову годину, дођи догодине.“

Бивши Господар, Мило, зна да је списак „нових аутокефалних цркава“ за ову годину попуњен. Али, чека слиједећу. Зато се састаје са расколницима, макар „неформално“. Прилике у васељенском православљу тегобне су и мутне, један моћан и богат човјек,“отац нације“ и даље гаји амбицију да, у таквим приликама, постане и “отац цркве“. Прошли пут му то спектакуларно није успјело И даље одбија да призна грешку. (Видјети Милову реакцију на недавну изјаву Филипа Вујановића да би ДПС и данас био на власти да се није сукобио са Црквом.) И даље је на врху пирамиде читаве скупине медија чији је главни циљ дифамација „Цркве Србије“.

Публицитет који је добио сусрет са Мирашем, показује му да још може да се „јаше на теми цркве“. Иако је на тој теми доживио пораз, она му сада боље дође него суочавање са криминално-корупцијским случајевима.

Црна Гора јесте потписала Темељни уговор са СПЦ, али су надлежни органи изузетно толерантни према вређању једине канонске и законите Православен цркве у земљи . Напади су свакодневни и толико бројни, да је црквеним информативним службама тешко да их све региструју.

За то вријеме траје незаконита и некултурнам опсада Цетињског манастира заставама.

_{Фото: мисија УН у Црној Гори код Мираша, извор: снимак екрана публикације "CPC"}

У Црној Гори постигнут је завидан ниво демократије и људских слобода, осим за ону институцију која ју је и створила – Српску цркву. Ипак, масовно учешће народа, у прије свега литургијском, црквеном животу, говори да расколници немају шансе да промене стање „на терену“

Зато се једно вријеме уназад.почело уздизање митрополита Амфилохија у медијима који су га за овоземног живота највише каштиговали. Њихову слику покојног митрополита развејао је ових дан прота др Велибор Џомић.

Видјеће се каквим ће се све јадима и медијским манипулацијама још послужити.Но, и сада је јасно да им је главни сан да их Цариград некако призна, Показује то и фамозно саопштење „Канцеларије ЦПЦ“. И Господар Мило је својевременим крштењем унука на Фанару то призивао. Само што је и на Фанару попуњен списак нових цркава. За ову годину.

Александар Живковић за портал "Живот Цркве"

Насловна фото: снимак екрана публикације RSE