Ваше Високопреосвештенство,

Са благодарношћу за позив да са Вама поделимо свечано обележавање двадесет и пете годишњице од почетка Вашег митрополитског служења у Богом дарованој Вам Ловчанској епархији, дозволите нам да најпре посведочимо нашу радост што смо данас овде заједно, као и да Вам пожелимо крепко здравље и снагу за још дуге године у овом благодатном служењу. Ваши трудови и Ваша пословична ревност у мисији и делу наше свете Православне Цркве током свих ових година — како као епархијског митрополита, тако и као члана Светог Синода — познати су свима. Сам овај велелепни саборни храм, у којем смо служили Тајну божанске Евхаристије, довољно говори сам за себе. А присуство данас овде толиког броја Ваших пријатеља и драгих гостију из ближих и даљих крајева видљиво је сведочанство поштовања према Вама и љубави којој се радујете, а коју у потпуности и ми делимо.

Не би нам било довољно ни времена да у појединостима набројимо све оно што је у светој Ловчанској епархији учињено током ових благодатних две и по деценије под Вашим духовним руководством. Постигнућа на пољу духовно-просветног и црквено-административног рада, у области пастирске бриге и милосрђа, у храмоградњи и старању о епархијским манастирима, у издавачкој делатности, као и у многим другим аспектима духовног и црквеног живота, добро су позната и уважавана у целокупном нашем друштву. Нарочито високо ценимо и поштујемо бригу коју сте у Богом повереној Вам епархији полагали и коју и данас настављате да полажете за монаштво и манастирски живот, који је у годинама Вашег архијерејског служења доживео невиђени процват.

Наравно, изнад свега дужни смо да истакнем дубоко усађену бригу Вашег Високопреосвештенства за очување и проповедање саме наше православне вере и Вашу ангажованост у утврђивању православне црквености и благочешћа у народу. Сами сте одрасли под руководством искусних и у духовном животу и аскези проверених духовних наставника, као што су блаженопочивши левкијски епископ Партеније и схиигуманија Марија (Дохторова), општећи са духоносним старцима као што су блаженопочивши архимандрити Јован (Крестјанкин) из Псково-Печерског манастира у Русији и Тимотеј (Сакас), игуман свете обитељи „Свети Дух Утешитељ“ код Оропоса у Грчкој, Ви сте још од младости јасно спознали важност и пресудан значај чистоте наше вере за живот човека и његово вечно спасење. У свим Вашим служењима у Цркви — као протосинђел Софијске свете митрополије, као викарни епископ блаженопочившег бугарског патријарха Максима и, нарочито од 2001. године, као митрополит Ловчанске епархије — Ви сте полагали, и данас настављате да полажете, неуморну отачку бригу у том правцу, верно проповедајући чисто и неизмењено Христово учење, онакво какво нам је завештао Сам Господ наш Исус Христос и Његови свети апостоли, као и сви свети и велики Оци и учитељи свете Православне Цркве.

У том истом духу не можемо а да не истакнемо и да Вам не заблагодаримо и за Ваш допринос — како пре Вашег избора за Ловчанског митрополита, тако и након тога — у тешкој борби за јединство наше Православне Цркве током деценија унутрашњег раскола који ју је потресао. Канонска свест коју сте тада посведочили остаје као узор и пример за све.

Посебно је високо цењена и Ваша ревност на пољу просвете и образовања, чије је јасно сведочанство и прва код нас Православна школа „Свети Седмочисленици“, у којој деца, упоредо са квалитетним образовањем, добијају и свакоме неопходно васпитање у вечним и спасоносним хришћанским истинама и вредностима. Као митрополит Видинске епархије настојали смо да се угледамо на Вас, са надом да ће тај пример бити следован и у другим епархијама наше свете Цркве. Високо ценимо и захвални смо Вам и за Вашу ревност, пожртвованост и свеобухватну ангажованост у образовном и просветном делу код нас, и као руководиоца Културно-просветног одељења при Светом Синоду. Ваш допринос вишедеценијским напорима наше Православне цркве за увођење веронауке у програме државних школа у Бугарској, у процесу израде и усвајања уџбеника и наставних помагала, као и у дијалогу Цркве са државом по овим питањима, од суштинског је значаја.

Као новоизабрани епархијски архијереј богоспасаване Ловчанске епархије наследили сте достојне, знамените и поштоване архијереје, чије Вас је служење обавезивало да, према својим снагама, следите веома високе узоре архипастирског служења које су они поставили. Истовремено сте, међутим, наследили и немало проблема најразличитије природе, са којима данас – двадесет и пет година касније – можемо и дужни смо да кажемо да сте се успешно и са великим достојанством изборили, привукавши у службу бројне младе и високо образоване, за Благовест мотивисане и пожртвоване свештенослужитеље и црквене службенике, као и показујући свеобухватну бригу за обнову духовног и црквеног живота у овој епархији.

Ни најмање не можемо а да не истакнемо и да похвалимо, као достојне подражавања, Ваше напоре током свих ових година на пољу доброчинства и милосрђа, које сте очински подстицали још од ступања на ловчански митрополитски престо, благосиљајући и лично помажући — без обзира на материјалне тешкоће са којима се суочавала Вама поверена митрополија — у организовању и деловању, како у самом граду Ловечу, тако и у другим местима широм епархије, социјалних трпезарија и различитих других облика добротворног рада, доброчинства и помоћи онима којима је она најпотребнија.

Све то, и још много тога за шта нам заиста сада не би било довољно времена да поменемо и истакнемо, утврдило Вас је као достојног наследника свих блаженопочивших архијереја, који су свој живот, снаге и од Бога дароване таланте положили за духовни напредак дивног града Ловеча и свете Ловчанске епархије, као и наше свете Православне цркве у целини.

И на нашем личном духовном путу Ви сте нам увек били пример — својом незлобивошћу и искреношћу, братољубљем и молитвеном сабраношћу, чистим и безусловним поверењем и надањем у спасоносни Божији промисао, као и чврстином у одбрани истина свете православне вере и канонско-правног поретка. Током свих ових година увек смо осећали Вашу молитвену и духовну подршку, на чему Вам и данас од срца благодаримо!

Ваше Високопреосвештенство,

У име Светог Синода и наше лично имене — у знак наше љубави и благодарности и са најсрдачнијим жељама Вама, као и у спомен на данашње духовно торжество, примите овај скромни дар — архипастирски жезал, који у богатој символици Христове Цркве представља знак како достојанства архијерејске власти, тако исто и архијерејске бриге за паству, у којој не подражавамо никоме другоме до Самом Пастиру пастира, нашем Господу и Спаситељу Исусу Христу — Пастироначалнику, Коме смо призвани да подражавамо и Коме у животу и делима својим настојимо да се у свему уподобљавамо.

Молитвама Пресвете Богородице, светог архангела Гаврила и свих Његових дивних угодника, Господ Бог нека Вас укрепљује и даље у делу служења и нека Вам обилно дарује Своју благодат.

Срећна и благословена годишњица!

Извор, фото: Бугарска патријаршија

Превод са бугарског редакција портала "Живот Цркве"