Током посете Валаамском манастиру поводом празника његових оснивача, Светих Сергија и Германа Валаамских, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил служио је 10. јула чин малог освећења храма посвећеног икони Мајке Божије „Живоносни Источник“.

Свечаности је присуствовало више архијереја, међу којима и Његово Преосвештенство епископ тројицки Панкратије, игуман Валаамског манастира.

Валаам има посебан значај за православне хришћане у Америци, јер је Свети Герман Аљаски, који је донео Православље на северноамерички континент, потекао управо из Валаамског манастира.

У свом обраћању патријарх Кирил је истакао да се сваки пут када се освећују храмови постављају темељи духовног живота који треба да се развија и јача међу народом.

Он је истакао да храмови у манастирима, у којима се монаси подвизавају, захтевају посебно присуство Божије благодати и да људи ту благодат осећају у својим срцима, због чега стазе којима поклоници долазе на таква благодатна места никада не зарастају.

Патријарх је нагласио да Валаам заузима посебно место у животу Цркве, како са историјског, тако и са духовног становишта. Начин на који је манастир преживео тешке године рата и борбеног атеизма, по његовим речима, сведочи о посебној Божијој наклоности према овом месту, јер се управо овде одвијао истински духовни подвиг.

Они који су живели на Валааму достигли су такво стање душе које их је, несумњиво, већ у овом животу приближило Царству Божијем, рекао је Патријарх. То, додао је, важи за светитеље уопште: њихово постојање не може се делити на земаљски и небески део, јер само они који су већ на земљи стекли способност да буду са Богом могу пребивати са Њим и у небеским обитељима.

Поводом овог догађаја, патријарх Кирил даровао је храму икону Светог благоверног кнеза Александра Невског, приказаног не у војничком оклопу, како је уобичајено, већ у монашкој схими.

Храм иконе Мајке Божије „Живоносни Источник“ чини јединствену архитектонску целину са Спасо-Преображењским саборним храмом и надвратним храмом Светих првоврховних апостола Петра и Павла.

Игуман Назарије је још 1785. године замислио подизање каменог храма посвећеног икони „Живоносни Источник“, са придруженом болницом. Изградња је започела 1807. године, а храм је освећен 1814. године. Други спрат, дограђен између 1835. и 1837. године, освећен је у част Живоначалне Тројице. Болничка одељења уз храм омогућавала су болесним и немоћним монасима да присуствују богослужењима не напуштајући своје келије.

После Октобарске револуције Валаам је припадао Финској, а монашки живот се наставио све до Совјетско-финског рата, када је у јануару 1940. године совјетско ваздушно бомбардовање у потпуности разрушило двоспратни храм.

По окончању рата архипелаг је постао део Совјетског Савеза, а братство је евакуисано у Финску. Манастирске зграде су потом служиле као поморска школа, државно пољопривредно добро, а од 1952. до 1984. године и као дом за особе са инвалидитетом, при чему је преостали део храма додатно измењен током обнове седамдесетих година прошлог века.

Храм је 1991. године, одлуком Карелске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике, враћен манастиру, а његова обнова изведена је у оквиру програма Патријаршијског старатељског одбора за Валаам, према пројекту Научно-истраживачког института „Спецпројектреставрација“ из Санкт Петербурга.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"