Православни и римокатолички епископи у Канади разматрали су изазове које савременом друштву доноси вештачка интелигенција на годишњем заседању Православно-католичке комисије за дијалог.

Састанак је одржан 18. и 19. јуна у Богословији Светог Августина у Торонту. У име Конференције православних епископа Канаде учествовали су Његово Високопреосвештенство митрополит Иларион Рудњик из Украјинске Православне Цркве у Канади (Васељенска патријаршија) и Његово Преосвештенство епископ канадски Јоан Касијан из Румунске православне епархије у Канади.

Главна тема овогодишњег заседања била је „Вештачка интелигенција и њен утицај на савремени живот“. Учесници су анализирали енциклику „Magnifica Humanitas“, коју је недавно објавио папа Лав XIV, а која се бави очувањем људске личности у добу вештачке интелигенције, као и више православних осврта на овај документ.

Током разговора поново је потврђено хришћанско схватање човека као личности створене по лику Божјем и позване на заједницу са Богом и ближњима. Истакнуто је да технолошки развој треба да служи општем добру, солидарности и социјалној правди, а не искључиво ефикасности и економској добити.

Посебна пажња посвећена је ризицима прекомерне употребе вештачке интелигенције. Епископи и позвани стручњаци нагласили су да системи вештачке интелигенције не могу заменити аутентичне међуљудске односе, морално расуђивање нити духовни живот, упозоривши на опасност од друштвене изолације услед технолошке зависности.

Значајан допринос раду Комисије дао је др Лукас Вивас, који је говорио о примени вештачке интелигенције у медицини и здравственој заштити. Он је указао да се ове технологије већ користе у дијагностици, процени ризика и организацији здравствених услуга, али је нагласио да се медицинска нега не сме свести искључиво на техничку ефикасност.

Учесници су такође разматрали питање моралне одговорности приликом доношења одлука уз помоћ вештачке интелигенције, нагласивши да коначна одговорност увек мора остати у рукама човека, посебно у осетљивим областима као што је здравство.

На заседању је изражена и забринутост због све веће концентрације технолошке моћи и ресурса у рукама малог броја корпорација и институција, што може довести до нових облика зависности и друштвених неједнакости.

У завршном делу сусрета учесници су се осврнули на трансхуманистичке и постхуманистичке идеје, поново потврдивши хришћанско учење о личности и неотуђивом достојанству сваког човека. Истакнуто је да се истинско испуњење људског живота не налази у технолошком „унапређењу“ човека, већ у живом односу са Богом и ближњим.

На крају заседања чланови Комисије нагласили су да вештачка интелигенција може бити драгоцено средство уколико служи човеку и општем добру, позвавши на наставак богословског и етичког промишљања о одговорној употреби нових технологија у све дигитализованијем друштву.

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"