Први и други део

           Сада постаје јасније зашто инфодрон може да носи одежду свештенослужитеља и зашто то није технички детаљ, већ сама суштина опасности. „Чувајте се лажних пророка који вам долазе у овчијем руху, а изнутра су вуци грабљиви“ (Мт. 7:15). Запазимо следеће: Христос не каже „чувајте се оних који су очигледно непријатељски настројени“, већ говори о онима који изгледају као део стада, као своји, као пастири или побожне овце међу овцама. Опасност не представља препознатљиви туђинац, већ то што се он не може приметити на први поглед. И одмах после тога Христос даје једини поуздан критеријум: „По плодовима њиховим познаћете их“ (Мт. 7:16-20). Нећете их препознати по речима, по одећи, или по положају, већ по плоду који се проверава временом, а не једном упечатљивом изјавом. А тај плод се у потпуности поклапа са оним о чему је било речи:

плод световне жалости је смрт, раздор, страх и потчињеност туђој вољи; плод жалости по Богу су живот, покајање, слобода и мир.

           Апостол Павле иде још даље у описивању ове подвале: „Такви су лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају у апостоле Христове. И није чудо; јер се сам сатана претвара у анђела светлости. Није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде“ (2 Кор. 11:13-15). Фалсификат не само да се крије, већ настоји да личи на оно што је истинско, а што је образац који се опонаша узвишенији, обмана бива уверљивија. У том смислу, облачење инфодрона у одежду свештенослужитеља није случајност, већ је логична за сам механизам фалсификата. Апостол Петар наводи и мотив: лажни учитељи ће увести „погубне јереси... и из користољубља ће вас придобијати лажљивим речима“ (2 Петр. 2:1-3). То је иста она користољубивост која се налази и у самој дефиницији инфодрона. А апостол Јован вели каква је обавеза онога који слуша: „Не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога“ (1 Јн. 4:1). Поверење у чин, у ауторитет, или чак у речитост, само по себи не ослобађа обавезе да се све провери –  не извор власти, већ плод и дух онога који говори.

           Одатле проистиче и практичан закључак до којег нас ово размишљање доводи. Тешко је разликовати инфодрона од истинског пастира на основу једне изјаве. У овом случају је дуготрајно посматрање плода једино меродавно. Треба гледати: 

• речи које изговара смиравају њега самог или су увек усмерене споља, против других;
• да ли слушаоца позива ка томе да пажњу усмери унутра, ка покајању, или ка споља – ка узнемирености и хитном деловању;
• да ли се сам говорник мења заједно са оним што захтева од других, или промену захтева само од њих;
• да ли о својим гресима говори јавно и са истом оштрином с којом говори о гресима „непријатеља“;
• да ли његова жалост оставља простор за покајање и слободу или човек има само две могућности: да се придружи или да буде искључен.

Свет оци управо то нуде као критеријум, а не припадност одређеној јурисдикцији или став у црквено-политичком спору. У томе је главна снага самог појма „инфодрон“: он скреће пажњу са питања „ко је у спору у праву“ на питање „одакле долази жалост онога који говори“, тј. да ли је од Бога, и да ли води ка покајању и животу, или је од света, те води ка узнемирености, покорности и смрти.

ЛУКА (Коваленко)   
_{митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука}

Извор: t.me/lekarzpmluka

За портал "Живот Цркве" са руског превела: Марина Тодић

Насловна страна: вук у јагњећој кожи, извор: orthochristian.com