У понедељак 27. октобра 2025. године, на празник Свете Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, Његово Високопреосвештенство Архиепископ горњокарловачки Г. Герасим служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Преподобне мати Параскеве у Горњим Дубравама код Огулина. Високопреосвећеном Архиепископу саслуживали су: јеромонах Саво (Јаковљевић), презивтер Саша Кремић и презвитер Марко Врањеш.

Поводом храмовне славе окупио се велики број вјерника како из Дубрава и околних мјеста тако и из дијаспоре, а породица Перић – овогодишњи кумови, припремили су послужење са све окупљене вјернике.

Бесједио је Архиепископ Герасим рекавши:

Нека је срећан и Богом благословен данашњи дан и ово наше духовно сабрање овде у Горњим Дубравама у храму Преподобне мати наше Параскеве, заштитнице овога места, чији спомен вршимо данас.

Јеванђеље које смо данас читали нам објашњава и уводи нас у смисао празника који празнујемо. Данашње Јеванђеље говори да је Царство небеско као десет девојака — пет мудрих и пет неразумних. Неразумни, може значити много шта, али оне неразумне су, како бисмо ми данас рекли, биле немарне. Чекале су женика, а женик је овде сам Господ Исус Христос, док девојке представљају хришћане — све оне који себе називају хришћанима и следују за Христом. Међу њима има мудрих и неразумних, а сви чекамо Спаситеља.

Светиљке и уље које се помињу у Јеванђељу представљају добра дела, врлине, врлински наш живот. Од тих десет девојака, пет које су биле мудре понеле су и резервног уља са собом, да им се светилке не би угасиле. А друге пет нису мариле за то, него су понеле светилке без уља и кренуле у сусрет женику.

Ту нам Јеванђеље и живот преподобне мати наше Параскеве показују пример — она се трудила, подвизавала од малих ногу, није марила за богатство и имање, јер су јој родитељи били имућни. Раздала је све, напустила дом и отишла у пустињу тражећи само Христа, припремајући се за Њега. То и нама говори каквим животом треба да живимо. Данас се често бринемо, имамо много сујете, питамо се шта ћемо имати, колико ћемо стећи, шта ћемо оставити иза себе, а мало мислимо о души својој.

Јеванђеље нас упућује да се трудимо и бдимо над својим душама, да стално стичемо оно што је непролазно. Оно што имамо на земљи треба да нам служи, али да служи и другима — да од себе дамо онима који немају. То нас Јеванђеље учи, тако је живела и преподобна мати Параскева коју данас празнујемо.Треба да живимо у љубави, да помажемо свима, да се трудимо, јер љубав је та којом живимо — она коју добијамо од Бога, без ње не бисмо постојали. Сви смо упућени једни на друге да се учимо Христовој љубави, љубави преподобне мати наше Параскеве. То нека нам буде идеал који нас води кроз живот, пред престо Божји, јер и ми желимо да живимо вечно, да не умиремо. Као што је и она, када је отишла са овога света, остала присутна као светитељка Божја, тако и ми треба да тежимо да будемо присутни у вечности. То нас учи наша вера, то нам поручује Јеванђеље које слушамо, Крсна слава коју славимо, Тело Христово које примамо у Светој Литургији. Немогуће је примити тако велику светињу у нечисто срце — зато га треба припремити за највећег и најдрагоценијег госта, да бисмо вазда били међу живима. То је смисао и порука данашњег празника, порука живота преподобне мати наше Параскеве — њеног врлинског и светог живота. Њене мошти и данас целе почивају у Јаши, у Румунији, већ скоро хиљаду година и данас чине чуда, сви који јој се обраћају са вером, она им помаже — никога није оставила. У нашем народу је веома поштована, слављена и цењена.

Нека нам угодница Божија светли својом светилком, својом лампом, да и ми стичемо што више добрих дела, да тако пред Женика Небескога изађемо спремни, са упаљеним светилкама које ће светлети душама нашим. Нека преподобна мати наша Параскева, Пресвета Богородица и сви свети буду увек у помоћи свима нама у све векове векова.

Извор, фото: Епархија горњокарловачка