У четвртак, 16. априла 2026. године, у организацији Епархије осечкопољске и барањске, Фондације “Света Петка” и Установе у култури Српски дом у Српском дому у Вуковару, одржана је промоција књиге Милоша Јевтића - “Хоризонти смисла - Разговори са Дарком Танасковићем” .

Госте је поздравио Епископ осечкопољски о барањски г. Херувим дајући осврт на ово дело и његове битне моменте:

“Дубоко уважавани господине професоре Танасковићу,
Поштована господо хришћанска,
Драга браћо и сестре,
Христос Воскресе!

Благодарим Васкрслом Господу што нас је сабрао у овим светлим данима када славимо Празник над празницима, празник Његовог Васкрсења и победу живота над смрћу и свеукупни тријумф живота, овде у Српском дому у нашем страдалном Вуковару поводом промоције књиге „Хоризонти смисла” нашег угледног и уваженог професора Дарка Танасковића!

Професор Танасковић је, са сигурношћу можемо рећи, један од најсвестранијих интелектуалаца нашег времена, прави пример часног и угледног ерудите који је увек спреман да се својим ангажманом, писаном или усменом речју, безрезервно стави на располагање свом народу, својој Цркви и Отаџбини. То је чинио, између осталог, и као наш стални представник при Унеску у Паризу где је бранио виталне интересе нашег народа али и као члан мешовите Комисије која је у Ватикану расправљала питање канонизације кардинала Степинца. То чини и сада, овде, својом посетом нашој заједници, својим присуством и разумевањем нашег положаја и свих изазова са којима се сусрећемо.

У књизи „Хоризонти смисла” професор Дарко Танасковић и господин Милош Јевтић, кроз дијалог истражују широк спектар тема које повезују науку, религију, дипломатију и актуелне друштвене процесе. Књигу прате аутобиографски прикази из живота и несвакидашњи богате каријере професора Танасковића у којима нам, одговарајући на питања свом саговорнику, професор казује о најупечативијим ситуацијама, приликама и сусретима у којима је, као препознати ауторитет и признати стручњак, заступао и бранио српску позицију.

У разговору проф. Танасковића и господина Јевтића, издвајају се као кључне теме: савремена геополитика и дипломатија; однос вере и културе и религије и политике; значај језика и писма; духовност и идентитет народа али и многе друге.

Читаоцу ове књиге не може промаћи скромност професора Танасковића која провејава кроз многе исказе и одговоре на питања у којима се констатују или чак похваљују небројене професорове заслуге и доприноси у културном, научном и дипломатском пољу његовог деловања. Тако, са крајњим смирењем академик Танасковић, одговарајући на питање, примећује да није изабран за професора емеритуса на Универзитету у Београду, прихвата ту тужну чињеницу смирено и смело и одбија да даље коментарише разлоге свога неизбора у то почасно и доживотно универзитетско звање, такође одбијајући да коментарише закулисне радње својих колега којима за то има да захвали. Хришћанска врлина скромности провејава из свег лика и дела академика Танасковића: „Благо сиромашнима духом, јер је њихово Царство небеско” (Матеј, 5:3) — поучава нас Свето Јеванђеље. На другом месту у књизи, одговарајући господину Јевтићу на питање како процењује свој допринос јавном животу, проф. Танасковић одлучно одговара: „Човеков јавни допринос треба да процењују други, односно јавност, а не он сам, а и време, као једини непоткупљиви судија” (стр. 144).

Проф. др Дарко Танасковић, упркос својим научним заслугама које се не би смеле довести у питање, није удостојен чланства у Српској академији наука и уметности (САНУ). Професор Танасковић и ову чињеницу прихвата са крајњим хришћанским смирењем иако се она тешко може објаснити и појмити, тим пре што је професор члан Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и што звање академика има и као члан Академије наука и уметности Републике Српске. (стр. 123) Драга браћо и сестре, опростите ми на краткој дигресији: примећујем, на овоме месту, да је по питању нечланства у научној академији своје матичне државе професор Танасковић исте среће као и једна од његових „научних и моралних узора” (стр. 130) др Смиља Аврамов, угледна професорка међународног права и светски признати стручњак у тој области, која је поживела више од века и за све време свога овоземаљског живота била неуморни стваралац и плодотворни научни делатник. Овај скуп не бисмо даље желели да оптерећујемо разлозима ових неправди, већ, уместо тога, смерно и смирено, призивамо стихове Светог писма: „Благо прогнанима правде ради, јер је њихово Царство небеско” (Матеј, 5:10).

Читаоци ове књиге ће имати прилику да кроз аутобиографски и у неким деловима чак и исповедни тон, макар на тренутак, осете одговорност и тежину крста који је академик Дарко Танасковић, служећи своме роду на различитим меридијанима, носио и, дозволите ми да приметим, достојанствено и успешно и изнео. О перфектном стилу, богатству избора речи и језичком чистунству једног од наших највећих лингвиста не бих се усудио, ја неук, ни речи да кажем. Из врло информативних и подробних одговора професора Танасковића које је одговарајући несебично давао господину Милошу Јевтићу, може се извући мноштво животних умних савета, изразито мислених порука и оплемењујућих поука које ову књигу чине правом ризницом мудрости и искуства.
Напослетку, закључио бих своје кратко и скромно излагање преносећи констацију почившег професора Владете Јеротића који је одговарајући господину Милошу Јевтићу на питање ко би у будућности могао да буде ослонац духовних кретања српског народа одговорио — „Има их... Не много. Ипак, на прво место бих издвојио Дарка Танасковића!” (стр. 143)

Хвала вам!”

Кратку биографију и упознавање са радом проф. др Дарка Танасковића изнео је господин Дејан Дракулић, председник Заједничког већа општина Вуковар.

Промоцију је закључио својим излагањем и одговорима на питања сам проф. др Дарко Танасковић, дајући исцрпне одговоре и делећи своје дипломатско искуство са гостима.

Промоцији књиге присуствовали су господин Владимир Марјановић, Генерелани конзул Републике Србије у Вуковару, господин Војислав Станимировић, председник Главне скупштине СДСС, господин Срђан Јеремић, дожупан Вуковарско-сријемске жупаније, господин Срђан Колар, заменик градоначелника града Вуковара, господин Владимир Хорват, заменик жупана Осјечко-барањске жупаније, госпођа Даница Станисављевић, управница Фондације Света Петка, госпођа Катарина Павичић, секретарка Фондације и госпођа Сандра Малишић, чланица Фондације.

Извор, фото: Епархија осечкопољска и барањска