Постоји нешто необично тихо у делу спасења. Тешко је наћи ишта тише од разговора између архангела Гаврила и Пресвете Дјеве Марије. Читав космос пролазио је кроз радикалну промену (Бог постаје човек), а читав тај догађај могао је бити изговорен шапатом. Нико није ни приметио да се нешто збива.

Исто тако, најсуштинскији чин спасења у свакодневном животу налази се у чину једења и пијења – у примању Свете Евхаристије. То је чин толико једноставан да у Православној Цркви у њему учествује чак и одојче.

Ово су знаци вере на њеним најдубљим нивоима. Васељена се преображава, а свет тога није ни свестан. К. С. Луис описује своје обраћење у веру у Бога. Иако су му претходили разговори, сам тренутак био је сасвим обичан. Рекао је да је ушао у аутобус као неверник, а изашао као верујући. Недуго потом клекнуо је насамо и помолио се Христу — „најневољнији обраћеник у целој Енглеској“.

Постоје и јуначки тренуци у историји вере — мученици који подносе страшна страдања и слично. Али прича о вери није налик историји народа. Ова потоња говори о војсковођама и великим биткама, о генијалним документима и устанцима на улицама. А народи су долазили и пролазили, док тихо дело спасења траје. Наша култура има тенденцију да потцењује обично. Славимо личности „веће од живота“ и нудимо као идеал живот који је „узбудљив“. Жудимо за узбуђењем.

Међутим, у овом разумевању Божјег спасоносног дела у нашем животу крије се важна поука. Човеков живот се углавном састоји од тихих дела. Трећину сваког дана проводимо у сну (у просеку). Највреднија ствар у нашем животу је љубав — а она не мора да буде гласна.

Испред моје куће пролази пут са приличним саобраћајем. Иако је то двосмерна улица са неколико оштрих кривина, ипак је испуњена непотребном буком: аутомобили и камиони са музиком која тресе прозоре, подове и намештај, као и са данас веома популарним „пригушивачима без пригушивања“. Запањујуће је да толики осећају потребу да возе тако „гласно“. У свој тој буци, нико се не спасава.

Дело спасења јесте тихо опраштање које треба да одговори на таква нарушавања мира.

Негде, невољни обраћеници клече, а родитељи настоје да утишају бучну децу. У миру, ми примамо Тело и Крв Божију, чија је победа над смрћу и адом извршена изван нашег вида и слуха. Како тихо љубав пребива, дочекујући нас благом речју, умирујући наш гнев и позивајући нас да исто узвратимо свима.

Мир вам.

Извор, фото: glory2godforallthings.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"