У четвртак, 26. марта 2026. навршило се 49 година од упокојења патријарха Јустинијана (Марине), који је управљао Румунском православном црквом у пуном јеку атеистичког комунистичког режима.

Јоан Марина, како му је било световно име, рођен је 22. фебруара 1901. године у селу Сујешти у округу Влча. Школовао се у Богословији „Свети Никола“ у Влчи, а потом на Богословском факултету у Букурешту, који је завршио 1929. године.

У периоду од 1923. до 1926. године радио је као учитељ у селу Олтеанка (Влча), а од 1932. до 1939. године био је директор богословије коју је завршио.

Године 1924. оженио се Лукрецијом Попеску, са којом је добио двоје деце – Овидија и Силвију. Исте године рукоположен је за свештеника за потребе парохије у Бабенију. Удовцем је остао 1935. године, у 34. години живота.

На предлог митрополита Иринеја Михаљческуа, Свети синод је на заседању 30. јула 1945. године изабрао удовог свештеника Јоана Марину за викарног епископа митрополије Молдавије и Сучаве, са титулом Васлујски.

Митрополит Молдавије

После повлачења митрополита Иринеја Михаљческуа, патријарх Никодим је поставио викарног епископа Јустинијана Васлујског за местобљуститеља митрополијског трона Молдавије.

Потом је 19. новембра 1947. године Црквени изборни сабор изабрао Преосвећеног Јустинијана за архиепископа јашког и митрополита молдавског.

У кратком периоду управљања митрополијом, Високопреосвећени Јустинијан успео је да оживи епархију, тешко пострадалу од страхота рата и каснијих природних непогода.

Патријарх Румунске православне цркве

После упокојења патријарха Никодима (Мунтеануа) 27. фебруара 1948. године, Црквени изборни сабор је 24. маја исте године изабрао митрополита Јустинијана молдавског на упражњени престо архиепископа букурештанског, митрополита Угровлашке и патријарха Румуније.

Током 29 година патријарашке службе (1948–1977), патријарх Јустинијан представљао је важан ослонац румунског Православља, нарочито у годинама гоњења од стране атеистичког комунистичког режима.

Међу његовим значајним делима истиче се канонизација, 1950. године, седам нових светитеља, као и опште увођење у богослужбену употребу и поштовање светих чије се мошти налазе у Румунији.

Реч је о канонизацији Светог Калиника Черничког, митрополита Илије Јореста и Саве Бранковића из Трансилваније, Светог Јована Влашког, као и преподобних исповедника Висариона Сараја и Софронија од Чоаре, те мученика Опре из Селишта.

Свечано проглашење ових канонизација извршено је пет година након синодске одлуке.

Патријарх Јустинијан (Марина) упокојио се 26. марта 1977. године. Пролазећи Булеваром Магеру, видео је како бетонска кугла удара у цркву Енеј, што је код њега изазвало толико снажан потрес да је доживео инфаркт миокарда.

Комеморативна 2027. година

Свети синод Румунска православна црква одлучио је да 2027. година у  Румунској патријаршији буде проглашена за Комеморативну годину патријараха Јустинијана (Марине) (1948–1977) и Теоктиста (Арапашуа) (1986–2007).

Ова двојица патријараха предводила су Румунску православну цркву у тешким периодима – на почетку и на крају комунистичког режима, као и у времену транзиције до приступања Румуније Европској унији.

Истовремено, 2027. година проглашена је и за годину посвећену сарадњи свештенства и верног народа у животу и мисији Цркве.

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског: редакција портала "живот Цркве"