Софија: Комеморативни догађаји поводом 153. годишњице смрти јерођакона Игњатија – Васила Левског
Свечаним комеморативним догађајима Бугарска је обележила сто педесет трећу годишњицу смрти јерођакона Игњатија – Васила Левског. У древном храму „Света Софија“ Његова Светост софијски митрополит и бугарски патријарх Даниил предводио је помен у спомен на Апостола слободе, саслужујући са храмовним свештенством, свештеницима и ђаконима из престонице. Песме заупокојеног богослужења извео је мешовити хор при храму.
На помену су молитвено учествовали председник Илијана Јотова, председник Народног сабрања Раја Назарјан, вршилац дужности председника Владе Андреј Гјуров, градоначелник Софије Васил Терзијев, директор Дирекције „Вероисповести“ Никола Петков, начелник Регионалног управљања образовања у Софији др Елеонора Лилова, представници различитих институција и бројни грађани.
Сваке године на овај дан цела Бугарска приклања главу и одаје пошту подвигу једног од својих најдражих синова – јерођакона Игњатија – Васила Левског, Апостола бугарске слободе. И у том поштовању и поклоњењу сви смо увек заједно, јединствени, заборављајући поделе, уједињени у благодарности, јер светли лик ђакона одувек је уједињавао и наставља да уједињује цео бугарски народ, рекао је у својој беседи патријарх Даниил, истичући да је чистотом своје вере и величином своје саможртве Васил Левски заслужио вечну захвалност и стекао љубав која остаје заувек. „Његов лик и данас надахњује, иако живимо у временима која су толико различита од његових, јер врлине које је он оваплотио вечне су и непроменљиве“, додао је Његова Светост.
У својој беседи подсетио је на подвиг јерођакона Игњатија и додао да свако од нас данас жели да подражава храбрости и саможртви Апостола слободе, пожелевши:
Када нас обузме очајање, пред очима нам могу бити непоколебива вера, нада и снага духа Апостола слободе. Када осетимо малодушност – пред нама је ведра нарав Левског, коју је показивао и у најтежим околностима. Кад год нас свет око нас заслепљује и заноси пролазним добрима, можемо се сетити јерођакона Игњатија – онога који је оставио свет да би служио Богу и свом народу.
Након помена, свештенство и званичници су у литијском ходу кренули од храма до споменика Апостолу слободе на булевару „Васил Левски“, где је одржана комеморативна церемонија са поклоњењем.
„Левски је веровао у стваралачку снагу бугарског народа, верујем и ја, јер се том снагом могу достићи велики циљеви“, изјавила је председница Илијана Јотова на комеморативној церемонији у Софији и додала:
Бугарски препород нас је научио да нико сам не може да прокрчи пут и да можемо ићи напред само ако смо заједно. Заједничким напорима да мислимо на Отаџбину и на свој род. Бугарски препород нас је научио снази, вољи и заједништву. Данас нам се сугерише да је свако сам за себе, да не треба веровати ближњем, да будемо неповерљиви и отуђени, да су националне врлине које су нас сачувале као народ и државу превазиђене. Тим људима ћу гласно рећи: темељи бугарског националног духа веома су чврсти.
Говор је одржао и градоначелник Софије Васил Терзијев, који је истакао да у историјском раздобљу обележеном несигурношћу и ограничењима Васил Левски није изабрао удобност ћутања, није чекао повољнији тренутак нити тражио оправдања. „Супротставио се мишљењу да ништа не зависи од нас и доказао да промена почиње од личног избора. Изабрао је најтежи пут – пут одговорности и деловања. Имати кичму онда када су многи око тебе сломљени“, рекао је он.
Проф. Пламен Павлов, који је такође одржао слово о Апостолу слободе, рекао је:
„Прва одлика јесте то што је он монах, што је свој живот посветио ближњем, љубави према ближњем, коју је преформулисао као љубав према свом народу и читавом човечанству, према човеку као Божијем створењу. То се види у свим његовим корацима и делима.
Парадоксално је да један монах практично ствара државу у држави, једну паралелну власт тиранској Османској империји и бори се за ослобођење не само Бугара и хришћана, већ свих који живе на нашој светој земљи“, додао је проф. Павлов.



Извор, фото: Бугарска патријаршија
Превод са бугарског редакција портала "Живот Цркве"