Завјет у Болману је одржан након што је трагично погинуо осамнаестогодишњи Страхиња Коларевић из Јагодњака.

Свети пророк Самуило, који се слави 2. септембра по новом, односно 20. августа по старом календару, завјетни је дан у барањском селу Болману, од давнина настањеном православним Србима.

У књизи “Болман је био Болман” главног аутора Јована М. Недића читамо:

“Није познато кад је тачно установљен тај завјетни дан. Вјерујемо да се то десило првих година након оснивања парохије у Болману у првој половини 18. вијека, вјероватно поводом неке епидемије заразних болести – куге или колере. Та значи да се у Болману завјетни дан празнује већ скоро три вијека.

Сам болмански Храм светих апостола Петра и Павла освећен је 20. августа 1777. године, дакле на дан Светог пророка Самуила. Вјерујемо да то није било случајно, већ да је освећен управо на завјетни дан, тако да почетак завјетовања треба тражити раније.

Некада се завјетни дан у Болману обиљежавао и ношењем литије по болманским сокацима те даље у поље. Од педесетих година 20. вијека празнује се само литургијом у Храму светих апостола Петра и Павла.

Важно је рећи да се у прошлости завјетни дан односио на све становнике Болмана, укључујући и оне из Новог Болмана и Мајшких Међа, без обзира на вјероисповијест, те да их је упућивао једне на друге и зближавао их, уз подсјећање да дијеле исту судбину те да молитва за добробит села свакако треба бити заједничка.

Иначе, завјет настаје кад се ради избављења од болести и других недаћа одређеног дана село завјетује Богородици или неком светитељу те се отада тај дан слави богослужењем и празновањем. Завјет је, дакле, узимање свеца заштитника, преко кога се моли Богу за добро и напредак, али и за то да село чува од болести, поплаве, суше, града, земљотреса и других недаћа.”

Ове године завјет у Болману одржан је и прослављен у сјенци и под дојмом бола и туге која је захватила читав крај, Јагодњак и Болман прије свега, након што је трагично у саобраћајној несрећи погинуо осамнаестогодишњи Страхиња Коларевић из Јагодњака.

Под таквим дојмом били су и служећи свештеници, али и вјерници, нарочито прота Слободан Мајкић, парох јагодњачки и администратор парохије болманске, и прота Стеван Кувежданин, родом из Болмана, парох кнежевовиноградски, чија је породица у блиским односима с јагодњачком породицом Коларевић.

Под истим дојмом били су и присутни у храму на литургији, њих 40-ак, из Болмана, Јагодњака и Белог Манастира, што је и разумљиво јер је већина њих дан раније присуствовала једној од највећих сахрана икада одржаних у Барањи.

Осим споменутих свештеника, литургију су служили и прота у пензији Владо Кљајић и протојереј Драган Вукадиновић, парох беломанастирски, који је одржао и пригодну проповијед.

На крају литургије присутнима се обратио и прота Слободан Мајкић, осврнувши се – поред осталога – и на несрећу која је у црно завила породицу Коларевић, надалеко познату по производњи сухомеснатих производа и по учешћу на караначком Чваракфесту и караначким вашарима.

Извор: Портал Новости
Фото: Епархија осечкопољска и барањска