Археолози у Египту открили су изузетно добро очувано насеље из византијског периода у оази Дахла, пружајући нове доказе о организованој хришћанској заједници која је пре више од 1.600 година цветала у Западној пустињи.

Откриће на локалитету Аин ел Сабил, у египатској губернији Нова долина, пружа редак увид у свакодневни живот, богослужење и друштвену организацију раних хришћана који су живели далеко од великих центара античког света.

Насеље су истраживали археолози Врховног савета за старине Египта, а сматра се једним од најпотпуније очуваних урбаних локалитета из византијског периода икада откривених у Западној пустињи. Истраживачи истичу да налази показују колико је хришћанство било распрострањено у овом крају током IV века, када је Египат био део Византијског царства.

У средишту древног града налази се храм базиликалног типа, подигнут средином IV века. Археолози сматрају да је он представљао богослужбено средиште добро организоване хришћанске заједнице.

Међу најзначајнијим открићима налази се кућа човека по имену Тисус, који је, на основу археолошких налаза, идентификован као црквени ђакон из друге половине IV века.

Истраживачи сматрају да је ова грађевина пре изградње велике базилике могла служити као кућна црква, пружајући драгоцен увид у начин на који су се хришћанске заједнице окупљале на богослужење пре него што су се појавили већи храмови.

Као могуће рано место хришћанског окупљања идентификована је и старија кућа која је припадала особи по имену Тапибос.

Директор Управе за старине Дахле и руководилац археолошке мисије Махмуд Масуд изјавио је да је насеље садржавало „све архитектонске елементе једне потпуно развијене заједнице“, укључујући уређене улице, јавне тргове, стамбене објекте, одбрамбене грађевине и богослужбена места.

Град је био пажљиво урбанистички планиран. Главне улице пружале су се у правцу север–југ, док су их пресецалe улице у правцу исток–запад, образујући отворене просторе за јавне активности. Археолози су открили и осматрачнице, као и снажно утврђен објекат, што указује да је насеље било осмишљено и за живот заједнице и за њену заштиту.

Свакодневни живот древне хришћанске заједнице осветљен је и бројним пронађеним предметима. Археолози су открили пећи за хлеб, кухиње, камене жрвњеве и друге предмете који сведоче о начину припремања хране.

Пронађени су и бронзани новчићи са ликовима византијских царева, хришћанским симболима и латинским натписима, као и златни новчићи из времена римског цара Констанција II, који је владао од 337. до 361. године.

Међу највреднијим налазима издваја се готово 200 остракона – фрагмената грнчарије који су служили као материјал за писање. Натписи на коптском и грчком језику бележе трговачке послове, преписку и бројне појединости из свакодневног живота.

Руководилац Сектора за исламске, коптске и јеврејске старине Египта Дија Захран изјавио је да ови текстови представљају „изузетно вредно документарно сведочанство“ о људима који су живели у овом граду.

Ово откриће додатно потврђује значај Египта у историји раног хришћанства. Док су градови попут Александрије одавно познати по свом хришћанском наслеђу, налаз у оази Дахла показује да су живе и организоване хришћанске заједнице постојале и у удаљеним областима древног света.

Оаза Дахла, која се налази дубоко у Западној пустињи Египта, тренутно се налази на Унесковој прелиминарној листи за упис на Листу светске баштине.

Извор, фото: christiantoday.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"