Брчко – „Видовдан је историја из које сви морамо учити. Он две љубави спаја у једну: љубав као окретање другог образа и љубав када живот свој полажемо за ближње своје. Те две љубави су неодвојиве и тек заједно чине једну целину, то јест, целовиту хришћанску истину. Наше младе генерације треба посебно да се васпитавају у духу Видовдана и наших јунака и светитеља“, поручио је Његово високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије на данашњем празничном литургијском сабрању у Брчком.

На празник светог блаженог великомученика кнеза Лазара и светих мученика српских пострадалих за веру Христову до данас, 28. јуна 2026. године, митрополит Фотије је служио Свету архијерејску литургију у Саборном храму у Српској Вароши у Брчком, који овог дана прославља крсну славу града.

Високопреосвећеног Митрополита је у порти храма свечано дочекао старешина храма, протојереј Александар Јефтић, заједно са архијерејским намесником брчанским, протојерејем-ставрофором Миодрагом Тошићем, свештенством, ђаконима и многобројним верним народом.

Поводом славе града, митрополит Фотије је са градоначелником Брчко дистрикта, господином Синишом Милићем, преломио славски колач, након чега је за све присутне уприличена празнична трпеза љубави.

Након литургије кроз градске улице прошла је свечана видовданска литија до споменика „Браниоцима Брчког“ и „Добрином споменику“. На овим местима је служен помен свим војницима, борцима и јунацима који су кроз историју свој живот положили за православну веру и отаџбину.

Светковина у Српској Вароши и ове године је, у духу Косовског завета, окупила вернике око живе речи Цркве, молитве и светог заједништва.

У наставку можете прочитати целу беседу митрополита Фотија:

Часни оци, господине градоначелниче, браћо и сестре!

Ево нама новог дана - Видовдана. То је највећи црквенонародни празник, који нам потврђује јеванђелско учење да ко те удари по једном образу, ти му окрени и други. Другачије речено, добром треба против зла да се боримо. Постоји и друга заповест о љубави, када Господ каже: - Нема веће љубави од оне када живот свој положимо за ближње своје. То је Видовдан! Љубав према Богу и ближњем и живот свој положити за ближње своје.

Косовска битка је унутрашњи садржај празника Видовдан. На Косову пољу широкоме, сабрале се две војске: Турска, коју је предводио цар Мурат и Српска, коју је водио Свети цар Лазар. Треба напоменути да је по општим проценама било три пута више турских војника него српских. То су знали сви српски јунаци, али су углас говорили: - Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака!

И тако је почела једна од највећих и најважнијих битака у српској историји, која се поистовећује са голготом нашег народа, али и са његовим васкрсењем.

Косовска битка се одржала на велики хришћански празник светог Вида, отуда назив - Видовдан. На почетку битке српска војска је напредовала, и то управо у оном централном делу који је водио цар Лазар. У међувремену, Турци ухватише српскога јунака Обилића и доведоше га пред Муратов шатор да му Мурат званично пресуди, али је Обилић успео да извуче свој сакривени нож и убије Мурата. Потом је и сам био убијен по наређењу Бајазита, Муратовог сина. Предање каже да се већ тад, у току битке, у Француској чуло да Срби побеђују на Косову. Томе је допринела вест о погибији цара Мурата. Међутим, Бајазит је успео да од војске прикрије Муратову погибељ, да не би деморалисао турску војску, а сам је спремао удар на српску војску, посебно на централни део где се борио цар Лазар. У новонасталој ситуацији цар Лазар је јуначки погинуо. Пошто је нестало врховне војне команде, наше војводе су почеле самостално одлучивати. У томе је предњачио Вук Бранковић, који је своју војску завео за Голеш планину и тако цара Лазара оставио усред битке да се сам бори, а оправдање Бранковића је било да се сачувају људске главе по цену исхода битке.

Видовдан је свесрпски празник, јер изражава темељни етос нашег народа, нашег јуначког духа и везаности за своју отаџбину. Многи јунаци су на Косовској вечери пред битку, дали завете цару Лазару, да ће му бити одани и послушни, међутим, Вук Бранковић то није очувао. А цар Лазар је управо припремао да се његова војска причести и тиме је потврдио своју косовску философију, да је земаљско за малена царство, а Небеско увијек и довијека. То нам потврђује и Света Литургија али и сва друга богослужења Православне Цркве.

Видовдан је велики Празник. Видовдан је историја из које сви морамо учити. Видовдан две љубави спаја у једну: љубав као окретање другога образа и љубав, када живот свој полажемо за ближње своје. Те две љубави су неодвојиве и тек заједно чине једну целину, то јест, целовиту хришћанску истину. Наше младе генерације треба посебно да се васпитавају у духу Видовдана и наших јунака и светитеља. Историја је, као што је познато, учитељица живота народа, а то посебно мора бити Косовска битка и Видовдан. Видовдан нам открива видокруг, да видимо пут спасења којим би ходили, али и да видимо на том путу  невољу ближњега, како бисмо му помогли.

Срећан празник, нека сте Богом благословени!
Амин.

Извор, фото: Епархија зворничко-тузланска