„Наш циљ је да наставимо изградњу цркве посвећене Светом Нектарију Егинском у кругу бијељинске болнице. Као владика, увек морам да гледам шире од једног пројекта, јер градимо много цркава широм Епархије зворничко-тузланске, али ово је велики подвиг који смо ставили пред себе и који ће остати записан у историји овог града”, поручио је Његово високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански господин Фотије поводом наставка радова на овој јединственој светињи.

Милошћу Божијом и благословом Митрополита Фотија, у Бијељини је 10. маја одржано донаторско вече посвећено изградњи и уређењу храма Светог Нектарија Егинског. Ово сабрање љубави и заједничке вере организовано је са племенитим циљем – да се призове благослов великог чудотворца и исцелитеља на све оне који у кругу болнице траже помоћ Божију и укрепљење у својим болестима.

Током вечери, присутнима се обратио протојереј Синиша Шаренац, који води изградњу овог светог храма, подсетивши на значај истрајности у овом богоугодном делу.

Такође, речи захвалности упутио је и директор Болнице „Свети Врачеви” у Бијељини, др Микајло Лазић, истичући важност духовног ослонца за пацијенте и медицинско особље.

Заједничким залагањем свештенства Епархије, управе Болнице и Дома здравља, Бијељина ће постати први центар у нашем окружењу који ће у оквиру здравствених установа имати цркву. Темељи храма су већ изливени, а донаторско вече озваничило је следећу фазу радова како би светиња што пре примила своје вернике.

Изградња храма Светог Нектарија није само грађевински подухват, већ сведочанство вере и солидарности нашег народа. Ова црква ће бити место молитве и наде, пружајући духовну утеху свима који болују и заступништво Светитеља који не престаје да исцељује својом благодаћу.

Благодаримо свима који су својим прилозима и присуством дали подршку овом заједничком заштитнику, који ће крепити све оне који угодника Божијег за помоћ моле.

ОБРАЋАЊЕ МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА

Леп дан и леп тренутак да се сусретнемо лепим поводом. Повод је тај да сад треба да наставимо градњу цркве посвећене Светом Нектарију Егинском у кругу бијељинске болнице, чији су темељи већ изливени. Сада треба да наставимо даље како би се црква потпуно изградила.

Поред тога, ми овде у Бијељини имамо и других подвига. Градимо и друге цркве: цркву Вазнесења Господњег у Петропавловској парохији, затим једну велику цркву Светог Саве Српског која се налази у кругу Центра за високо образовање. Та црква је прва која се прави потпуно по обрасцу храма манастира Хиландара. Недавно смо били на Светој Гори и тамо разговарали са монасима о томе. Братство манастира је дало благослов за тај подухват. Већ смо почели са градњом и тамо је у току завршетак темеља.

Дакле, то је оно што се тренутно гради само у Бијељини. Ја, као владика, увек морам да гледам шире од једног пројекта. Градимо много цркава широм Епархије зворничко-тузланске и неколико манастира чије је оснивање благословио Свети синод Српске православне цркве. Мислим да смо велики подвиг ставили пред себе и за то су нам потребни добри људи, попут добрих косаца у планини који имају велик захват испред себе. Тако и ми треба да чинимо, а светитељи Божији ће помагати. Они су увек ту „да нам пруже руку”, како се каже у песми.

Што се тиче Светог Нектарија Егинског, био сам једном у манастиру где се чувају његове мошти, иако је мој проблем са кичмом остао. Не тврдим да Свети Нектарије свакога исцели, али знам примере где се то догодило. Навео бих познатог ректора Карловачке богословије, сада у пензији, проту Душка Петровића. Он због болова у леђима није могао да хода, па су морали да га унесу у цркву, а одатле је изашао сам, на својим ногама, и после више никакав проблем са кичмом није имао. Таквих случајева има много и скоро сваки дан се забележи нешто ново, слично као код нас у манастиру Острогу.

Са друге стране, постоји још једно сведочанство новијег датума. Свети Нектарије се јавио једној нашој верници која је у том тренутку обилазила руске православне светиње. Тамо јој се јавио Свети Нектарије Егински и питао је: „Зашто се ви Срби не молите Светом Сави и Светом кнезу Лазару Косовском да вам врате Косово?” Она је упитала: „Па како да се ми молимо?” Он јој је одговорио: „Лепо, молите се ви, молим се и ја, молимо се сви, али посебно треба да се молите Светом Сави и Светом цару Лазару да вам врате Косово.” Она је у том тренутку била мало збуњена и питала га је ко је он, а он је одговорио: „Ја сам Нектарије са Егине. И ми Грци се молимо Богу за Косово јер је Косово велика светиња, али ви Срби морате да се молите својим светитељима.” Дакле, Свети Нектарије се јавља и помаже. Још док је био жив, он је многе исцељивао, а сличан дар имали су и Свети Јован Кронштатски и други угодници Божији.

Ето, мислим да ће се бијељинска болница обогатити тиме што ћемо у њеном комплексу добити храм. Људи који долазе у болницу да посете своје ближње, свратиће да упале свећу и помоле се Богу и Светом Нектарију.

А што се тиче поменуте цркве посвећене Светом Сави, то је обиман пројекат. Чини ми се да ће то остати записано у историји овог града ако све урадимо како смо замислили. То ће бити „мали Хиландар”. Биће ту доста објеката, наравно не те величине као у Хиландару, али ће то бити прилика за жене које не могу да посете Свету Гору да виде како изгледа Хиландар, а слично изгледају и други тамошњи манастири. За то нам је потребно замаха, подвига, организације и материјалних средстава, али Бог ће дати да то остваримо. Градњу те цркве повезао сам са изградњом ауто-пута који ће пролазити поред Бијељине. Желео сам да управо црква буде прво што људе дочека када улазе у Бијељину и Републику Српску. Првобитна замисао је била да храм буде на самој граници, али пошто одатле нема излаза са ауто-пута до града, ова локација је најбоље решење.

Тако, господо, имамо пуно посла. Помените ме у својим молитвама да ме прођу ова „мученичка леђа”. Недавно сам поново ишао на Свету Гору, борим се. Имао сам операцију 2019. године на ВМА и мислио сам да ће то одмах бити решено. Међутим, сад кажу да су тада само ослободили један нерв да мање боли, а остало је остало исто. Лекар који ме је сада поново оперисао, Марко Алексић, млад је и врло талентован човек. Помињите ме, да заједно победимо ове искушења и да овде, као и широм наше Епархије зворничко-тузланске, почну да ничу нове цркве.

Живели, Бог благословио и свако добро даровао!

Извор, фото: Епархија зворничко-тузланска