На Пољу Легет, попришту Легетске битке која се одиграла 6. септембра 1914. године, у суботу 5. септембра 2026. године служен је парастос и одржан традиционални комеморативни скуп за жртве Тимочке дивизије првог позива српске војске која је у покушају да изненади аустроугарске снаге на сремској обали Саве и одвуче пажњу са главне тачке планираног српског напада форсирала моћну реку и доживела трагедију у којој је из строја избачено око 6500 војника.

Парастос жртвама служили су свештеници Српске православне цркве а делегације локалне самоуправе, борачких и других удружења положиле су покрај спомен обележја венце и одале пошту страдалима.  Присутнима се у име свештенства обратио протојереј – ставрофор Саво Ракита, Архијерејски намесник сремскомитровачки. Он је на почетку беседе пренео благослов Његовог Преосвештенства Митроплоита сремског Василија а потом се осврнуо  на питања самог рата и његове суштине. Том приликом цитирао је део из Светог писма Новог завета, у коме је Господ рекао да ће ударити народ  на народ, и царство на царство. Прота Саво каже да је прави рат онај који се води проти себе, против свакога зла у самом себи, односно против свих грехова и искушења.

– Ако у себи развијамо јеванђевску љубав према Господу, према ближњем и према своме спасењу тај рат ћемо добити,  је онда неће бити потребе за заавишћу према другим људима или  народима, рекао је прота Саво и додао да се на Пољу Легет водила борба из љубави према ближњем и Богу са циљем да се одбрани и ослободи Србија. Присутнима се обратио и Владимир Санадер, председник Скупштине Града Сремске Митровице који је подестио на трагедију српске војске али и узвишене идеале слободе и љубави према отаџбини коју су српски војници носили у својим срцима.

– Данас, више од једног века касније, стојимо овде да се поклонимо пред жртвом српског војника, да подсетимо себе и будуће генерације да слобода није поклон, већ наслеђе које је крвљу стечено. Легетска битка је историјска лекција која нас учи да се и у поразу може показати величина. Да хероизам не зависи од исхода, већ од намере, пожртвованости и вере. Учи нас да су војници гинули не за територију, већ за смисао, за достојанство, за будућност уједињеног српског народа, будућност какву ми данас живимо. У тишини Саве која тече поред нас, и даље се чује шапат изгубљених живота. Наш је задатак да тај шапат не заборавимо, да га пренесемо даље — не само венцима и говором, већ животом у миру, поштовању и одговорности. Зато, нека ово место не буде само споменик прошлости, већ светионик будућности. Нека свака генерација зна за Легет, не као за место пораза, већ као за место жртве и сећања. Нека нас имена ових јунака подсећају да смо дужни живети за слободу, правду и част, да њихова жртва не би била узалудна. Жртва једне генерације представља обавезу и дужност сваке наредне генерације. С тим у вези, Легет није само поље — Легет је завет. Завет да ћемо памтити, да ћемо бити достојни прошлости и спремни да градимо мирнију будућност, рекао је, између осталог председник Скупштине Града Владимир Санадер који је традиционално у част палих бораца и јунака са Легета, уз поруку мира симболично спустио венац у реку Саву.

На комеморативном скупу уприличен је и културно-уметнички програм. Скупу на Легету присуствовали су и чланови литерарне секције Основне  школе „Свети Сава” из Сремске Митровице који су овогодишњи победници конкурса ,,Мој јунак са Солунског фронта”. Међу ученицима – Светосавцима били су Стефан Јовановић, Огњен Спасојевић и Мила Шаша којима је припала част да након молитава на споменик јунацима из Првог светског рата положе цвеће.

Текст и фотографије: Дејан Мостарлић

Извор: Радио Српски Сион