Дана 29. јануара 2026. године, зидови грчког православног саборног храма Свете Тројице у Њујорку били су сведоци догађаја који многи верници већ отворено називају „тријумфом апостасије“. Под сводовима храма, у присуству светих икона, одиграо се велики екуменистички спектакл у режији поглавара Грчке архиепископије Америке (Константинопољске патријаршије), архиепископа Елпидофора (Ламбринијадиса).

Оно што је званично названо „заједничком молитвом“, у стварности се претворило у демонстративно гажење православних канона. Списак званица подсећао је на екуменистички „винегрет“¹: ту су били присутни католички кардинал Долан, јерарси-монофизити, као и представници бројних протестантских деноминација — од лутерана до англиканаца.

_{Фото: предводници екуменистичког молитвеног скупа у оквиру 58-годишње недеље молитве за хришћанско јединство Светског савета цркава, извор: Orthodox Observer/Dimitrios Panagos}

Међутим, овога пута архиепископ Елпидофор је отишао још корак даље. Први пут у историји саборног храма, вођење молитве је препуштено женама-„свештенослужитељима“. Једна од њих била је Кирстен Гвидеро², која је, стојећи на амвону директно испред иконостаса, читала молитве, док су православни епископи и клирици покорно одговарали са: „Господи помилуј“. Још већи изазов било је учешће Кетрине Фостер³ — „бискупа“ Евангелистичко-лутеранске цркве у Америци, која се отворено декларише као особа хомосексуалне оријентације.

У свом говору, који су критичари већ назвали „антиправославним манифестом“, архиепископ Елпидофор је позвао вернике да „изађу из оквира наше црквене затворености“ и да „прихвате различитост која постоји у Телу Христовом“.

Под овом „различитошћу“, архиепископ заправо проповеда јеретичку „теорију грана“. Он отворено одбацује догму о томе да је Православна црква једина истинита Црква Христова. У његовом разумевању, Православље је само једна од многих равноправних деноминација, која је дужна да се прилагођава савременим либералним стандардима и актуелној политичкој агенди.

У овом контексту, најболнија тачка остаје реакција православног света. Упркос очигледним канонским преступима, званичне структуре — било да је реч о Православној цркви у Америци (OCA) или познатим манастирима — ограничавају се, у најбољем случају, на приватну критику на друштвеним мрежама.

„Седите и ћутите“ — то је незванично наређење које малобројни ревносни свештеници добијају од своје управе. Паства, паралисана лажним разумевањем послушности, наставља да пуни црквене касе из којих се финансирају овакви „празници јереси“.

Како наводе медији, догађаји у Њујорку нису случајан инцидент, већ доследна стратегија Фанара усмерена на растварање Православља у глобалном религијском сурогату. Архиепископ Елпидофор плански тестира границе стрпљења верника, сваки пут уводећи све шокантније елементе: од заједничких молитви са Јеврејима и муслиманима до признавања „свештенства“ ЛГБТ активистима.

Православље у Америци се нашло пред страшним изазовом. Ако данас заједничка „молитва“ под вођством жене-лезбејке постаје рутина, шта ће сутра остати од вере за коју су мученици проливали крв?

_{Фото: кардинал Тимоти Долан и архиепископ Елпидофор Ламбринијадис, извор: Orthodox Observer/Dimitrios Panagos}

1. салата од цвекле, кромпира, шаргарепе, киселог купуса, краставаца... дакле од свачег
2. Dr. Kirsten Guidero, Ecumenical and Interreligious Officer (Episcopal Church)
3. The Right Reverend Bishop Katrina Foster, Presiding Bishop of the Metropolitan New York Synod – ELCA (Evangelical Lutheran Church in America)

Константин Цветковић за портал "Живот Цркве"

_{Насловна фото: архиепископ Елпидофор у опуштеном молитвеном положају, извор: Orthodox Observer/Dimitrios Panagos}

_{- Текстови објављени у рубрикама "Коментари" и "Тачка гледишта" не одражавају нужно став Редакције}