Власти Молдавије су, очигледно пажљиво проучивши искуство суседне Украјине, пронашле свој начин да задају максимално болан ударац канонској Православној цркви Молдавије (ПЦМ, Московска патријаршија). Овог пута се масовни напад маскира као државна брига о културном наслеђу, међутим, иза бирократских формулација чиновника назире се крајње цинична и прагматична шема масовног одузимања црквене имовине.

Министар културе Молдавије је на недавном брифингу у Кишињеву званично потврдио одговарајуће намере владе. Држава планира да врати у свој посед преко 800 храмова ПЦМ који имају статус историјских споменика.

Притом је чиновник направио веома занимљиву и отворену ограду. Испоставило се да ресорно министарство нема реалну могућност да управља тако огромним бројем објеката. Многи од ових храмова су у трошном стању, а њихова рестаурација захтева колосална финансијска улагања, којих у државном буџету једноставно нема.

Поставља се логично питање – зашто држава принудно узима за себе оно што очигледно није у стању да одржава и реновира?

Одговор лежи на површини.

Ако се изјаве власти упореде са тренутном верско-политичком ситуацијом у земљи, механизам припреманог отимања (насилног преузимања) постаје кристално јасан. Држава припрема акцију у више потеза, која ће, по свему судећи, бити реализована у три етапе.

• Прва – власт одузима 800 историјских храмова од Православне цркве Молдавије, позивајући се на правну неопходност „заштите архитектонских споменика”.
• Друга – после кратког времена чиновници званично слежу раменима, изјављујући да буџетског новца за одржавање светиња нема, те да се историјско наслеђе налази под претњом урушавања.
• Трећа – у том критичном тренутку на сцену ступа "Бесарабијска митрополија" (расколничка структура Румунске православне цркве). Имајући солидну финансијску базу захваљујући директним финансијским инјекцијама од стране владе Румуније, она изражава великодушну жељу да преузме на себе тај „неподношљиви финансијски терет”. Влада спремно предаје кључеве храмова у нове руке.

Као резултат добијамо класично насилно преузимање у корист такозване Бесарабијске митрополије, спроведено пилатовским рукама државних структура. Уместо насилног отимања помоћу брусилица – правна комбинација под прихватљивим изговором.

Међутим, до чега доводи такво мешање политичара у питања вере, Молдавија већ види у пракси. Покушаји отуђења храмова на локалном нивоу већ се претварају у насиље, кршење права верника и раскол друштва.
Најупечатљивији и најтрагичнији пример тога како се овај сценарио реализује у пракси постали су догађаји у селу Деренеу у Каларашком рејону. Конфликт око локалног храма Успења Пресвете Богородице достигао је свој врхунац у фебруару 2026. године, демонстриравши сву суровост административног притиска на канонску Цркву.

У Деренеу је испробана спрега „суд – влада – безбедносне снаге”. Врховни суд Молдавије донео је одлуку о предаји храма "Бесарабијској митрополији", а Министарство културе је оперативно озваничило предају зграде на бесплатно коришћење румунској структури. Мишљење заједнице канонске ПЦМ било је потпуно игнорисано.

Услед тога је законити настојатељ храма, свештеник ПЦМ Александар Попа, био приморан да се забарикадира са женом и троје деце унутар цркве заједно са својом породицом, како би спречио да представници "Бесарабијске митрополије" заузму светињу. Око храма је постављен густ полицијски кордон, који је локалним мештанима блокирао приступ њиховом месту молитве.

Ситуација је прерасла у отворени физички сукоб када је око 160 парохијана и свештенослужитеља Молдавске митрополије, доведених до очаја немогућношћу да уђу у свој храм, пробило полицијски обруч. У одговор на то, снаге безбедности су примениле силу. Почели су сукоби, неколико људи, укључујући председника села, било је приведено. Верници ПЦМ нашли су се у положају изопштеника у сопственом селу, приморани да се моле на улици пред закључаним вратима цркве, која им је одузета под окриљем „правних процедура”.

Ништа мање драматична ситуација, која илуструје агресивну експанзију и кршење права верника, настала је у селу Реуцел у Фалештском рејону. Овде је механизам раскола деловао изнутра, али са истом деструктивном снагом.

У пролеће 2024. године локални свештеник Виктор Цуркан самовољно је објавио прелазак парохије у јурисдикцију такозване Бесарабијске митрополије, скривајући се иза политичких парола. Због кршења свештеничке заклетве надлежни архијереј ПЦМ, епископ бељцки и фалештски Маркел, забранио му је свештенослужење. Међутим, осећајући политичку подршку власти, пребег је игнорисао канонске забране и задржао контролу над црквеним грађевинама.

Када је епископ Маркел стигао у село заједно са парохијанима верним ПЦМ, како би поставио новог настојатеља и одржао парохијски збор, суочили су се са агресивном гомилом присталица нове јурисдикције. Законити представници канонске Цркве су извиждани, не добивши чак дозволу ни да приђу храму.

Услед тога је у Реуцелу значајан део верника, који су желели да остану у окриљу канонске Православне цркве Молдавије, фактички остао лишен своје цркве, у чију су изградњу и украшавање деценијама улагали труд њихови преци. Штавише, село је остало дубоко подељено. Комшије и рођаци нашли су се на супротним странама барикада због незаконитих поступака представника "Бесарабијске митрополије".

У целини гледано, догађаји у Деренеу и Реуцелу се не могу назвати просто локалним инцидентима, повезаним са имовинским споровима. То су јасни симптоми циљане кампање истискивања Православне цркве Молдавије из јавног живота земље.

Опозиција и верници апсолутно оправдано у оном што се дешава виде државни притисак. Власт не иступа као неутрални арбитар који штити слободу вероисповести свих грађана, већ као инструмент у црквеном расколу који се финансира из иностранства.

Покушај да се овај сценарио прошири на 800 историјских парохија широм земље представља отворену игру са ватром. Одузимајући верницима њихове светиње, власт ризикује да у Молдавији изазове друштвену кризу великих размера по украјинском моделу, где је црквени раскол већ довео до масовних кршења људских права, крвопролића и најдубљег раскола у друштву.

Константин Цветковић за портал "Живот Цркве"

_{Насловна фото: архиепископ унгенско-ниспоренски Петар се после одслужене Литургије у порти цркве моли се са Нородом Божијим испред улаза у цркву у Деренеу 8. фебруара 2026. извор: traditia.md} 

- Текстови објављени у рубрици "Тачка гледишта" не одражавају нужно став Редакције