^{Христос посреди нас, драги моји читаоци!}

ОБРАЋАЊЕ
онима који су неправедно лишени могућности да се моле у својим храмовима, свој верној деци Запорошке епархије

           Данас постајемо сведоци тога како се отвара амбис људске дрскости: из храмова под „законским“ изговорима прогоне оне који су у њима молили дуги низ година. Они које Писмо назива „синовима противљења“ устали су на оно што припада Богу. Са дубоком тугом верници гледају како горди људи, одевени привременом влашћу као скупоценом одећом, пружају руке ка светињама. Они наивно верују да само мењају правне власнике храмова, али не схватају да покушавају да разоре ризницу духа коју је немогуће измерити ни новцем, нити другим овоземаљским мерилима. Одузимајући кључеве од земаљских врата, они заправо стављају печат вечне осуде како на своје душе, тако и на душе својих потомака.

           Сетимо се древне историје Содоме и Гоморе. Када су греси ових градова постали неподношљиви за Небо, они су и даље стајали. Зашто? Нису их чували високи зидови са стражом, нити небројена богатства. Они су се држали на плећима једног јединог праведника — Лота. Управо је он био тај духовни стуб ради којег је дуготрпљење Божије задржавало кажњавајући огањ. Док се Лот налазио међу безаконицима, десница Господња се није спуштала, штедећи кривце ради једног праведног.

           Али шта је учинила избезумљена гомила: протерали су праведника. И чим је Лот прешао границу града, покров Божији над Содомом је нестао. Утихнуо је глас јединог заступника, престала је жива молитва — и у истом тренутку небо се отворило гневом. Огањ и сумпор претворили су некада цветајућу долину у мртво згариште.

           Данашњи свет убрзано тоне у таму таквог истог „новог Содома“. Чујете ли тресак маски које падају? Погледајте какве се страшне тајне откривају у наше време. Видимо како се светска „елита“, коначно изгубивши стид и страх пред Творцем, предаје таквим гнусобама о којима је страшно и говорити наглас. Скандал око Епштајновог острва није само световна хроника, то је симбол новог пакла на земљи. Сатанистичке оргије, мучење невиних дечјих душа, њихово једење, ритуално служење тами — све је то постало стварност за оне који су умислили да су земаљски богови којима је све дозвољено. Они који управљају пословима на таквим „острвима греха“ уплели су се у јединствен чвор безакоња, настојећи да својој вољи потчине читаво човечанство.

           Између оних који шире овај смрад по целом лицу земље и оних који данас упадају у наше храмове, постоји директна и нераскидива веза. Њих води један исти дух. Они мрзе нашу молитву, њих плаши само име Христово, јер светлост увек разобличава таму. Протерујући из храмова праве молитвенике, отимачи се уподобљавају древним Содомљанима. Они славе лажну победу, али заправо ступају у посед празнине. Храм без искрене молитве јесте тело без душе: оно може бити богато украшено, али унутар њега је већ започео процес распадања.

           Желим да кажем (али, нажалост, неће чути): уразумите се, рушитељи! Ви прогоните „Лотове“ нашег времена — управо оне људе који су својим сузама и молитвама молили Творца за мир за целу земљу и милост за сваког од нас. Када последњи верник изађе из храма који сте отели, ко ће подићи руке ка Небу за опроштај ваших сопствених грехова? Када гнев Божији падне на овај савремени свет са његовим крвавим острвима и сатанистичким култовима, ко ће стати на пут том гневу да би вас заштитио? Страшно је наћи се лицем у лице са правдом Бога Живога, када поред вас не остане ниједна душа која се моли. Сетите се судбине Содоме и бојте се, јер огањ Његове одмазде већ стоји на вашем прагу.

           А вама, верна децо Божија, ви сте Црква Христова, чије су очи пуне суза при погледу на оскрнављене светиње, желим да кажем речи вечне утехе. Не бојте се и не дозволите да очајање паралише вашу вољу. Господ вам је сада ближе као никада пре.

           Када се чини да се свет руши и да је тама преплавила свето место, запамтите: позвани смо да поделимо судбину Самог Спаситеља. И Њега су гонили, Његово Пречистое Тело су извели ван зидина града на ругање, Он није имао где да наслони главу.

           Молим вас, чврсто запамтите: Бог не живи у камењу ни у брвнима, већ у срцима људи. Истински Храм смо ми сами, ако своје душе градимо из вере и љубави. Никаква земаљска полиција, никакви отимачи под маскама и никакво лукаво законодавство не могу одузети олтар нашег срца. Зидови могу пасти у заробљеништво, али Дух Божији дише где хоће, и Он остаје са онима који су сачували верност у часу великог искушења.

           Наш одлазак из отете зграде није пораз. То је излазак праведног Лота. Да, болно је напустити место где смо се крстили, венчавали, молили и кајали. Али, одлазећи, ми носимо оно највредније — живо присуство Божије. Благодат не остаје у отетим зидовима, она одлази за вернима. Ако се окупимо двоје или троје у обичној соби, у шуми или под ведрим небом — ту ће бити права Црква. Наша суза, проливена на родном прагу, али сада затвореног храма, Богу је вреднија од свих златних купола у којима се устоличила гнусоба опустошења.

           Обуцимо се у оклоп трпљења. Не пуштајмо у себе отров мржње, чак ни према отимачима. Они су несрећни, јер не знају у какав амбис лете за својим духовним господарима — жрецима содомских и епштајновских острва. Молимо се за њих, као што су се молили мученици: „Господе, не урачунај им ово у грех, јер су ослепљени“. Наше тихо и чврсто стајање у истини јесте свеобухватна победа над злом, коју овај свет није способан да разуме.

           Бога је немогуће преварити или понизити. Он допушта злу да на кратко време покаже своју моћ само зато да би се злато наше вере очистило од свега сувишног и засијало небеском светлошћу. Држимо се једни других, грејмо оне који су слаби духом, делимо оно последње што имамо. Проћи ће сасвим мало времена, и прашина новог Содома ће се распршити, острва безакоња ће прогутати понор историје, а отете зидине ће нам се или вратити, или ће се претворити у прах. Али наша верност Богу остаће са нама заувек, у вечности. Радујмо се томе што у ово страшно време нисмо издали Христа ради удобности или безбедности. Наша имена су већ записана на Небесима!

_{И нека мир Божији, који превазилази сваки ум,} 

^{сачува срца ваша и мисли ваше у заједници са Христом Исусом!}

митрополит запорошко-мелитопољски Лука

Извор: t.me/lekarzpmluka

Превод са руског: редакција портала "Живот Цркве"