Драга браћо и сестре, верна чада наше Антиохијске Православне Архиепископије Северне Америке,

Благодаћу Божијом улазимо у свето време Великог поста — ово благословено раздобље које нам је Црква одредила као прилику за обнову, покајање и искрен повратак у дубине срца, где у тишини и унутрашњој јасноћи сусрећемо Господа. Ово нам помаже да преиспитамо своје приоритете и поново усмеримо живот ка тражењу истинског живота у Христу. Ово је време сећања.

Да пост, онакав какав смо примили из живог Предања Цркве, није циљ сам по себи, нити се своди само на уздржавање од одређене хране. Он је свеобухватни духовни пут чији је циљ ослобођење унутрашњег човека и преуређење нашег односа са Богом, са самим собом и са другима.

Да не постимо да бисмо понизили или казнили тело, већ да би тело постало послушно духу. Постимо јер је пост нама потребан; кроз њега духовно и човечански узрастамо, исцељују се наше унутрашње дубине, а срце се шири да прими благодат Божију. Бог нема потребу за нашим постом, али се радује нашем повратку Њему са смиреним срцем.

Да смо створени за Небеско Царство, а пост помаже да се у нама пробуди та дубока чежња. Он чисти наш духовни вид да бисмо свој живот сагледавали у светлости вечности. Зато нас Црква позива да пост живимо у његовом саборном оквиру — не као индивидуални подвиг или лични избор, већ као искуство које проживљава заједница верних кроз нараштаје, и којим су светитељи ходили као путем ка истинској слободи.

„И у Антиохији се ученици најпре назваше хришћанима“ (Дап 11, 26).

Да наша верност правилима црквеног поста не буде само формална, већ позив да од дисциплиновања трпезе пређемо ка преображају срца, и од спољашњег уздржања ка унутрашњем очишћењу. Истински пост  уводи нас у дубину нашег бића, где се суочавамо са својом слабошћу, исповедамо грехе и отварамо срце деловању благодати.

Да је пост нераскидиво повезан са молитвом и делима милосрђа. Нема поста без молитве, нити поста без љубави. Кроз молитву уздижемо срце Богу, а кроз милосрђе наш пост претварамо у живо дело љубави, нарочито према сиромашнима и потребитима. Зато нас Црква позива да са другима поделимо оно што уштедимо постом, претварајући уздржање у даривање, глад у заједништво, а лишавање у љубав.

Да је нашем савременом свету, обележеном прекомерном потрошњом и лажним осећајем ситости, данас више него икада потребан дух поста као пут ка слободи, равнотежи и обнови човекове власти над самим собом. Нисмо од овога света, иако у њему живимо, а пост нас учи да користимо добра овога света не постајући њихови робови.

Пост, љубљени, јесте припрема за пут ка славној Пасхи, где тајна искупљења постаје жива стварност у нама, а Васкрсење Христово претвара се у унутрашње васкрсење које обнавља наш живот. Живимо ово свето време не као негативни чин лишавања, већ као позитивно путовање ка Богу — испуњено Његовим присуством, обновљено у духу и узрастајуће у љубави.

Молим Господа да нам свима подари благопријатан пост, искрено покајање и смирено срце, да бисмо заједно достигли радост Васкрсења.

Желећи вам благословен пост и свето време, остајем,

Ваш отац у Христу,
† Сава

Извор, фото: Фејсбук страница Metropolitan Saba Esper

Превод са енглеског редакција портала "Живот Цркве"