Његово Блаженство патријарх румунски Данило упутио је у петак 5. јуна 2026. године поруку поводом месног проглашења канонизације Светих преподобних матера Филотеје и Јелисавете Пасарејских.

 Патријарх румунски истакао је да су се, иако су животи ове две монахиње протекли у различитим вековима и околностима, „обе по промислу Божијем обреле у манастиру Пасареја као месту свог покајања и месту преласка Господу, усавршавајући се у монашким подвизима”.

„Искрена и дарежљива љубав ове две преподобне мати пројавила се и у њиховом смиреном држању, које није тражило ништа за себе, већ добро ближњих. Обе свете преподобне живеле су у савршеној једноставности. Из добровољно прихваћеног сиромаштва делиле су са другима оно што су имале, показујући своју милостиву љубав”, истакао је Његово Блаженство.

Поруку је прочитао Његово Преосвештенство патријаршијски викарни епископ Варлаам.

Свете преподобне Филотеја и Јелисавета Пасарејске – монахиње велике молитве, милостиве и обдарене даром чудотворства.

Манастир Пасареја, духовно огњиште исихастичког живота које су основали монаси из манастира Черника, током векова изнедрио је светле ликове монахиња које су својим чистим животом постале стубови молитве и посреднице пред Богом.

Међу овим духовним цветовима сестринства манастира Пасареја, две се нарочито издвајају, раздвојене готово двама вековима, али сједињене истом жеђи за врлинским животом: Света преподобна Филотеја, мајка Светог јерарха Калиника Черничког, која се упокојила 1833. године, и Света преподобна Јелисавета, монахиња која се подвизавала као пустињакиња у планинама Ђумалеу у Буковини, преселивши се у небеска насеља 2014. године, у 44. години живота.

Иако су се животи ове две монахиње одвијали у различитим временима и околностима — једна подижући децу у бојарској кући у Букурешту, у махали Светог Висариона, а друга подносећи крајње сиромаштво у једном буковинском селу, а потом суровост пустињачког живота у планинама — обе су по промислу Божијем биле призване да свој монашки пут и место преласка Господу имају у манастиру Пасареја, усавршавајући се у монашким подвизима.

Посматрајући њихов живот у светлости три велика дара која су их красила — непрестане молитве, смирене и дарежљиве љубави према ближњима и благодатног дара чудотворства — са радошћу откривамо како је Бог на различите начине дејствовао у душама ових монахиња, које су својим аскетским подвигом достигле меру светости.

1. Подвиг непрестане молитве

Молитва је за ове две свете монахиње била главно дело душе, природно дисање које су усвојиле још у детињству и упражњавале до последњег часа свога живота. Света преподобна Филотеја, која је у свету носила име Флореа, научила је да се моли у родитељском дому.

Тако је и девојчица Родика, потоња схимонахиња Јелисавета, прве молитве научила клечећи поред своје осморо браће и сестара у скромном дому породице Лазар у Молдова-Сулици, где је мајка Марија подстицала сву децу да од Бога траже здравље, хлеб и узрастање у мудрости.

Ови смирени почеци молитве, савршаване у домовима једноставних људи, били су истинско семе које су мајке посејале у душе своје деце, семе које ће касније донети плод у животима ове две свете преподобне.

Заједнички монашки живот обе монахиње проживеле су под духовним руководством, умножавајући молитву кроз послушност духовним оцима. Света преподобна Филотеја, након што је остала удовица, послушала је савет свога сина, Светог Калиника Черничког, и ступила у сестринство тадашњег скита Пасареја, који је био под духовним руководством манастира Черника.

Света преподобна Јелисавета је, са шеснаест година, кренула на поклоњење светим манастирима, добивши савет и благослов Светих преподобних Пајсија и Клеопе из манастира Сихастрије, као и отаца Амвросија Догаруа из истог манастира и Арсенија Папачока из манастира Текиргиол.

Тако је доспела у манастир Пасареја, под духовно руководство архимандрита Макарија Јонице. На тај начин, ове две свете преподобне мати налазе се у истој традицији духовног учеништва, напредујући у монашком животу под руководством подвижнички настројених и молитвених духовника.

Плод ове духовне послушности било је за обе монахиње стицање непрестане молитве. За Свету преподобну Филотеју знамо да је имала созерцатељну и побожну природу, коју је пренела и у свест своје деце.

Света преподобна Јелисавета је у пустињи са великом ревношћу испуњавала апостолску заповест о непрестаној молитви (уп. 1 Сол. 5, 17). Њене ученице сведочиле су да је сваке ноћи читала Псалтир, да је напамет знала Параклис и Акатист Пресветој Богородици, а да је, ходећи шумским стазама, непрестано шапутала Исусову молитву, показујући да истинска молитва захтева чисто срце које љуби Христа више од свега.

2. Смирена и дарежљива љубав према ближњима – жива икона милостиве љубави Божије

Ако је молитва била укорењена у њиховим душама још од детињства, жртвена љубав према ближњима била је њен плод који су даривале свим људима. Света преподобна Филотеја посветила је свој живот породици, примивши од Бога четворо деце, коју је одгајала у светлости Светога Писма.

Света преподобна Јелисавета, као треће од једанаесторо деце породице Лазар, од малена је носила бреме бриге за осталу браћу и сестре. Живела је у сиромаштву, радећи за своју породицу и пешачећи по пет-шест километара до школе, без хране и новца за пут, сакупљајући флаше за рециклажу како би купила неколико слаткиша које је потом делила са својом браћом и сестрама.

Тако нам Бог показује да жртвена и милостива љубав не познаје првенство једног призвања над другим: достојна је поштовања и жртва мајке која децу одгаја за светост, али и жртва старије сестре која помаже млађима да лепо узрастају.

Искрена и дарежљива љубав ове две преподобне мати пројавила се и у њиховом смиреном држању, које није тражило ништа за себе, већ добро ближњих. Обе свете преподобне живеле су у савршеној једноставности. Из добровољно прихваћеног сиромаштва делиле су са другима оно што су имале, показујући своју милостиву љубав.

Реч Светога Писма: „Блаженије је давати него примати“ (Дап 20, 35), светло се испунила у животу ове две преподобне мати, које су, иако су имале тако мало, настојале да дарују и другима. Њихова милостиња била је духовни савет и помињање људи у њиховим светим молитвама.

Крај њиховог земаљског живота јасно је показао меру њихове жртвене љубави, јер су обе остале милостиве до последњег даха. Света преподобна Филотеја преселила се у вечност остављајући за собом духовни труд који је донео плод у срцима њених савременика.

Света преподобна Јелисавета је у последњим годинама живота, страдајући страшно због повратка тешке болести, са истом љубављу дочекивала све који су долазили њеној постељи страдања, скривајући сопствене болове и делећи им душекорисне савете.

Тако нам дела ове две преподобне мати показују да је истински хришћански живот непрестано одрицање од себе, које се временом претвара у извор духовног живота за помоћ другима. Управо их је та спремност на самодаривање, благодаћу Светога Духа, учинила изабраним сасудима кроз које су се догодила многа чудеса.

3. Дар чудотворства

Бог, прослављен у светима Својим, благоизволео је да подвиге и смирење ове две свете преподобне овенча даром чудотворства. Света преподобна Филотеја показала се као брза помоћница, исцеливши једну жену која је шест до седам минута била у кардио-респираторном застоју, а потом је исцељена и једна девојка која је задобила тешке опекотине, без икаквих последицама.

Код Свете преподобне Јелисавете још током година проведених у планинама Ђумалеу било је видљиво да је од Бога примила дар чудотворства: дивље животиње постајале су кротке у њеном присуству, јелени су долазили да приме храну из њене руке, а птице су слетале на њен длан. Света преподобна Јелисавета творила је чудеса и за време свог земаљског живота, али и после пресељења у небеска насеља.

Путујући једном возом, Света Јелисавета се нашла у купеу са човеком мученим нечистим духом, који је викао на преподобну. Када га је светитељка дотакла дрвеним крстом који је био прислоњен на Свети Гроб Господњи, човек је пао као мртав. Потом га је Света Јелисавета три пута осенила знаком Часног Крста, након чега је дошао себи, пољубио руку преподобне и захвалио јој што га је избавила од злог духа који га је дуго мучио.

Дар прозорљивости Свете преподобне Јелисавете често се пројављивао: знала је ко долази шумском стазом и због чега, знала је када се један брат изгубио у планини и слала да га потраже, издалека је осећала бол оних које је познавала и ступала у везу са њима преко телефона шумара или писмима која су стизала управо у тренутку када им је њен савет био најпотребнији.

Много је случајева у којима се Света Јелисавета показала као исцелитељка болести својим молитвама. Сва чудеса која су твориле Свете преподобне Филотеја и Јелисавета Пасарејске сведоче о дејству Божијем у животима ових великих молитвеница, које су се показале као посреднице пред Пресветом Тројицом за све немоћне и невољне.

Канонизација Светих преподобних Филотеје и Јелисавете Пасарејских, заједно са још 14 светих жена Румунки, показује благословено дејство Божије у народу румунском. Из њега су се уздигле ових 16 светих жена, духовних мајки румунског народа, које су својим светим животима постале живи примери хришћанског живљења и путокази ка Христу за све верне.

Данас, у благословеном тренутку месног проглашења канонизације Светих преподобних Филотеје и Јелисавете Пасарејских, желимо да изразимо своју захвалност и поштовање архијерејима, свештеницима и верницима који су са много љубави дошли да одају част овим великим подвижницама и молитвеницама пред Богом.

Молимо се Светим преподобним Филотеји и Јелисавети Пасарејским да, заједно са Пресветом Богородицом и свима светима, посредују пред Пресветом Тројицом да свима дарује мир и радост, здравље и спасење.

† ДАНИЛО
Патријарх Румунске православне цркве

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"