Мислио сам да су тешки људи око мене криви за мој унутрашњи немир.

Сматрао сам да су искушења, која долазе изненада, разлог због којег немам радости.

Веровао сам да ме Бог кажњава због мојих грехова – мени знаних и незнаних; да Га не занима моја свакодневица и да се њоме уопште не бави.

Желео сам да имам добар однос са Њим како бих се осећао добро, како би ми испуњавао моје жеље и како бих тако себи припремио место у рају. Зато сам осећао задовољство када бих успевао, а тугу када бих доживео неуспех. Нисам разумевао Христове речи: „Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу“ (Јн. 10, 10). Нисам разумевао шта значи „живот и живот у изобиљу“.

Све док ми бол, искушења и жалост „до смрти“ нису открили Христово старање о мени – лично старање које извире из Његове личне љубави.

Све док се срце није скрушило и док нисам научио шта значе Његове речи: „Научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим“ (Мт. 11, 29). Научио сам, додуше, кроз практичне лекције живота, али... диплому још нисам добио!

Од срца сам заблагодарио Богу за све кроз шта је допустио да прођем, што је допустио да проживим бол и да искуствено схватим шта значи крст. Схватио сам да Он не шаље искушења, већ их допушта како би очистио оно што је претходило у нашој животној причи и припремио наше срце да Га прими „у другом обличју“ – не онако како сам Га ја познавао, већ онако како је Он желео да ми се открије.

На крају, нисмо криви ни ми за оно што нам се догађа, нити су криви други око нас. Бог је крив за све! Јер Му Његова безгранична љубав не допушта да остане равнодушан према нашем погрешном путу. А када нас Његов шапат и Његова миловања не дотичу, Он допушта лукавоме (као што му је допустио у случају Јова) да нас искуша – не онолико колико би овај хтео (јер би нас уништио), него онолико колико можемо да поднесемо.

И када све прође и када се, „скрушени и смирени“, нађемо на Његовом истинском путу, схватићемо лепоту истинског Живота и истинског Пута и рећи ћемо Му од срца: „Хвала Ти!“

И то не само ја него и ти! Јер ово што је речено не односи се само на мене, пошто смо сви исти и сви „ходимо истим путем“ – од садашњег ка вечности.

Извор, фото: pemptousia.gr

Превод са грчког: редакција портала "Живот Цркве"