Северна Македонија: Митрополит преспанско-пелагонијски Петар демантовао тврдње професора Оливера Андонова
На Јутјуб каналу „Слободен печат“ данас, 9. новембра 2026. године, објављен је интервју Мартина Богатиновског са професором Оливером Андоновом, у којем професор, између осталог, говори и о нама, митрополиту Петру, као и о договореном, а потом отказаном тајном сусрету са Његовом Свесветошћу цариградским патријархом Вартоломејем.
Професор Андонов у интервјуу износи неистине и полуистине, са скривеном намером да нас оптужи, а себе оправда и представи, у најмању руку, као личност која је издејствовала аутокефалност Македонске православне цркве – Охридске архиепископије (МПЦ–ОА) од Српске православне цркве, па сада преостаје само да издејствује и томос о аутокефалности од Цариградске патријаршије, под најповољнијим условима.
Када је реч о аутокефалности МПЦ–ОА коју је признала СПЦ, у складу са томосом СПЦ којим је наша Црква призната под својим уставним именом и без икаквих услова, што је прихватила и Руска православна црква, одговорно изјављујемо да професор Андонов није учествовао ни у једном сусрету са представницима СПЦ које су делегирали Свети синод СПЦ и српски патријарх Порфирије, осим у својству обавештајца, као и у разговорима вођеним са једним професором, очигледно блиским СПЦ. Тврдимо да се није састао ни са једним архијерејем СПЦ. Ипак, не поричемо да је можда дао одређени допринос, али резултат тог доприноса најбоље описује народна изрека о крави која дневно даје двадесет литара млека, а на крају дана удари кофу ногом и све проспе.
Што се тиче његове изјаве о покушају да издејствује сусрет са цариградским патријархом Вартоломејем и о његовом залагању да добијемо аутокефалност од Цариградске патријаршије, истина је следећа: идеја и иницијатива за тај сусрет нису потекле од нас, већ од професора Андонова. Према информацијама које смо од њега добили о тајном сусрету са патријархом Вартоломејем, он је успоставио контакте са најутицајнијим личностима из патријарховог окружења. Најпре је било речи о једном архонту, великом добротвору Цариградске патријаршије, који би дошао код нас, а ми бисмо му обезбедили авионске карте и хотелски или манастирски смештај. Уколико не би могао да дође код нас, сусрет би био организован у Републици Бугарској. То нисмо прихватили.
Затим се поставило питање када би тајни сусрет са патријархом Вартоломејем требало да буде одржан. Најпре се говорило о октобру, потом о септембру, затим о периоду непосредно после празника Светог Пантелејмона, да би на крају, због наводне хитности, било предложено да се сусрет одржи одмах после Илиндана.
Када смо се распитали ко су, поред поменутог архонта, те веома утицајне личности блиске патријарху Вартоломеју, речено нам је да је једна од њих високи црквени представник са Свете Горе, а друга игуман из суседне помесне Цркве. Том игуману је, последњих дана наших разговора са професором, Свети синод његове Цркве изрекао забрану свештенослужења и против њега покренуо црквеноканонски судски поступак. Такође, он се мешао у унутрашња питања МПЦ–ОА, у вези са избором митрополита дебарско-кичевског. Црквене личности са којима је професор договарао сусрет на лошем су гласу у православном свету.
Из поузданих извора сазнали смо да није био предвиђен никакав тајни сусрет са патријархом Вартоломејем организован у складу са протоколом. То је био коначан разлог да не прихватимо такозвани тајни сусрет, за који нам је, такође у последњем тренутку, саопштено да неће бити одржан у Цариградској патријаршији, већ у неком хотелу или ресторану на другој страни Босфора.
После свега што се догодило, били смо уверени да до сусрета са патријархом Вартоломејем уопште неће доћи, већ евентуално са неким његовим изаслаником. Наиме, чак и када смо имали званично заказане сусрете са патријархом, они нису одржани са њим лично, већ са члановима Синода који чине Патријаршијску комисију.
Изјава професора Андонова да смо рекли како се наш преводилац разболео није истинита. Истина је да је преводилац отказао учешће након што смо га обавестили ко су личности које су договарале сусрет, где би он требало да буде одржан и колики наводно утицај те личности имају на цариградског патријарха.
Изјава професора Андонова да смо о тајном сусрету са цариградским патријархом Вартоломејем обавестили Његово Блаженство архиепископа Стефана, да је потом о томе био обавештен премијер Мицкоски, затим СПЦ, која је обавестила Руску православну цркву, па да је тек након тога, по налогу РПЦ, одлучено да се сусрет са патријархом Вартоломејем откаже, представља ноторну неистину и фантастичну измишљотину, као и тешку клевету на рачун поменутих Цркава и председника Владе Републике Македоније. За такве измишљотине не можемо пронаћи друго логично објашњење осим потребе да се пажња јавности усмери на самог професора.
Истине ради, ми јесмо обавестили Његово Блаженство архиепископа Стефана о покушају организовања тајног сусрета са цариградским патријархом Вартоломејем, али тек недељу дана након отказивања наводног сусрета.
Јавност заслужује истину, а не драматизоване приче. Зато желимо да нагласимо свој став о Цариградској патријаршији, који је познат и јавно изношен. У интервјуу за „Слободен печат“ јасно смо истакли да нисмо ни на страни Цариграда, ни Москве, ни Београда, већ на страни Светог писма, Светог предања, учења Светих отаца и светих канона.
Разумемо да професор Андонов оваквим изјавама жели да се пред јавношћу представи као врхунски дипломата који решава најтежа државна и црквена питања, али чињеница је да се у остваривању своје намере служи конструкцијама, измишљотинама, неистинама и тешким манипулацијама.
Што се тиче имена наше Цркве које би требало да стоји у томосу Цариградске патријаршије — „Обновљена Охридска архиепископија Јустинијана Прима у Северној Македонији“ — а које се представља као некакав њихов ексклузивни предлог, то питање је већ размотрено и разрешено током званичних разговора наших комисија.
Када је реч о саслуживању са Православном црквом Украјине (ПЦУ), Свети синод МПЦ–ОА донео је једногласну и једнодушну одлуку. Наш захтев да приликом првог саслуживања у Фанару, након што је Цариградска патријаршија признала нашу Цркву као канонску, не учествују клирици ПЦУ, био је прихваћен. Тиме је ово питање практично скинуто са дневног реда.
Наша црквена дијаспора почела је да функционише од обнове наше Цркве као Охридске архиепископије у лику МПЦ и немамо потребе за било каквим изменама титула наших архијереја у дијаспори.
Најзад, желимо да поручимо професору Андонову да престане да машта како је он личност која је издејствовала аутокефалност МПЦ–ОА од СПЦ и како је, као врхунски црквени и политички дипломата, био спречен да обезбеди томос о аутокефалности МПЦ–ОА и од Цариградске патријаршије.
А што се тиче нашег сусрета на Страшном суду Христовом, мудрије би било да најпре најозбиљније размислимо о свом одговору на посебном суду, на којем ће нам бити суђено према духовном стању у којем нас затекне одлазак из овога света.
Професоре Андонов, као што сте рекли у свом интервјуу, сагласни смо да је наша комуникација трајно прекинута. Али то не значи да ћемо престати да се молимо за ваше духовно, душевно и телесно здравље.
Митрополит преспанско-пелагонијски
† Петар
Извор, фото: liturgija.mk