Швајцарска: Прослављен Крстовдан у манастиру познатог православног богослова и духовника схи-архимандрита Гаврила Бунгеа
На празник Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег, 27. септембра, у Крестовоздвиженском мушком манастиру у Ровереду, у швајцарском кантону Тичино, свечано је прослављена манастирска слава.
Светом Литургијом началствовао је патријарашки егзарх Западне Европе, митрополит корсунски и западноевропски Марко, уз саслужење настојатеља манастира схи-архимандрита Гаврила (Бунгеа), јеромонаха Јевсевија (Рајса) и Силуана (Блашона), јеромонаха Силуана (Јарославцева), старешине храма Светих Сергија, Серафима и Викентија у Милану, и ђакона Рустика Чопенка.
После Свете Литургије уследила је свечана литија са Часним Крстом око манастира.
Крестовоздвиженски манастир у Ровереду посебно је познат по свом настојатељу, схи-архимандриту Гаврилу (Бунгеу), једном од најпознатијих савремених православних богослова, патролога и духовника. Отац Гаврило живи подвижничким животом у Ровереду још од 1980. године, а његов вишедеценијски живот на овом месту нераскидиво је повезан са настанком и развојем тамошње монашке заједнице.
Схи-архимандрит Гаврило Бунге рођен је 1940. године у Келну. Богословље и философију студирао је у Бону, а потом је ступио у бенедиктинску опатију Шевтоњ у Белгији. Више деценија посветио је проучавању светоотачког духовног предања, нарочито дела Евагрија Понтијског, поставши један од најпознатијих савремених истраживача његовог богословског и аскетског наслеђа. Аутор је бројних књига и студија о молитви, духовном животу и монашком предању.
После тридесет година пустињачког живота у Швајцарској, отац Гаврило је 2010. године примљен у Православну цркву. У велику схиму пострижен је 2011, а наредне године узведен је у чин схиархимандрита. Од 2013. године настојатељ је Крестовоздвиженског манастира.
Поред изузетног доприноса савременој патристици, отац Гаврило је познат и као искусан духовник, чије је богословље дубоко повезано са личним монашким и пустињачким искуством. Његова дела о молитви, духовном очинству и аскетском учењу древних отаца преведена су на бројне језике.



Извор, фото: Фејбук страница Ortodossia in Italia
Приредила редакција портала "Живот Цркве"