Драга децо духовна, честитамо вам Васкрс победним речима:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

У светлости овог најрадоснијег поздрава, који одјекује кроз векове и испуњава срца верних неисказивом радошћу, сабирамо се око тајне Васкрсења Христовог – темеља наше вере, наде и живота. Васкрсење није само догађај из прошлости, него жива стварност Цркве, која се открива и дарује у свакој светој Литургији.

У Васкрслом Христу открива се смисао нашег постојања: да смрт није крај, да тама нема последњу реч, и да је љубав Божија јача од сваког страха и пролазности. Христос је својим Васкрсењем отворио врата вечности и позвао нас да будемо причасници тог новог живота.

Васкрсење Господа нашег Исуса Христа представља онтолошки преокрет у самом ткиву творевине, јер у Њему бива разорена власт смрти и објављена нова егзистенцијална стварност обожења човека. Христос, као Богочовек, не васкрсава као појединац, већ као Глава Тела, уводећи човечанску природу у неисказиву пуноћу живота Свете Тројице. У тајни Његовог Васкрсења открива се коначни смисао домостроја спасења: да оно што је било подложно трулежности постане причасник нетрулежности, и да човек, кроз евхаристијско општење са Васкрслим, већ сада учествује у есхатолошкој стварности Царства Божијег. Стога Васкрсење није тек победа над смрћу, већ преображај саме природе постојања, у коме се открива да је крајњи позив човека заједница са Богом у светлости вечног живота.

Зато је света Литургија срце нашег духовног бића. У њој не само да се сећамо Васкрсења, него га истински доживљавамо. На светој Трпези, хлеб и вино постају Тело и Крв Христова, а ми, приступајући са страхом Божијим и вером, постајемо једно са Њим. Причешће није обичај, већ сусрет – живи додир са Васкрслим Господом, који нас преображава и укрепљује за живот у истини и љубави.

У нашим условима живота, као српске православне заједнице на просторима на којима смо вековима присутни а ипак смо мањина у границама других држава које су сада и наше, ова литургијска стварност добија још дубљи значај. Окупљени око свете Чаше у нашим храмовима широм Епархије – ми не чувамо само успомену на прошлост, већ живу веру која нас одржава као народ и као Цркву. Васкрс нас подсећа да опстанак наше заједнице није у броју, нити у спољашњој снази, већ у верности Христу, у сабрању око Литургије и у заједничарењу у Телу и Крви Његовој. Тамо где има Причешћа, тамо има и живота – и за појединца и за заједницу.

Позвани смо, дакле, да не будемо само посматрачи Васкрсења, него његови сведоци. То сведочење почиње у срцу – вером, наставља се у Литургији – заједничарењем, и пројављује се у животу – делима љубави, праштања и милосрђа.

Нека нам овај Празник над празницима буде подстицај да се вратимо извору живота – Цркви Христовој, да се чешће сабирамо на светој Литургији и да приступамо светој Тајни причешћа. Јер само у заједници са Христом Васкрслим можемо пронаћи истински мир, радост и пуноћу живота.

Молећи се да Васкрсли Господ укрепи све вас и да нас све сабере у једно Тело Његово, од срца вас поздрављамo речима победе живота:

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

† Митрополит будимски и администратор темишварски

Лукијан

Васкрс 2026.
 

Извор, фото: Српска православна епархија будимска