Његово Блаженство Јован Десети, Патријарх Антиохије и свега Истока,

својој браћи свештеницима свете Антиохијске Цркве
и својој духовној деци, синовима и кћерима, где год да се налазе у границама ове Апостолске катедре:

„Светли се, Светли се, Нови Јерусалиме, јер слава Господња засија над тобом.“

Химнограф не нађе лепших ни узвишенијих речи од ових да нам опише Васкрсење Христово — извор светлости и сијања у души човечијој. Пре неколико дана, душа људска обраћаше се своме Женику говорећи: „Гледам ложницу Твоју украшену, о Спасе мој… украси одежду душе моје, Дародавче светлости, и спаси ме.“ А данас, Дародавац светлости, Христос васкрсли, са висине Крста Свога излива светлост Васкрсења на Цркву Своју и на душу човечију, чинећи је „Новим Јерусалимом“, новим обиталиштем мира, које искреном молитвом прима славу Господњу што над њим сија.

У тескоби овога света, славна Пасха указује нам се као прозор ка љубави Цара славе, Који је отворио небеса да сиђе ка паломе створењу. И усред буке ратова људских јавља се Господ творевине, Који говори вапајем Свога ћутања и призива љубљенога човека: „Дођи, драхмо моја изгубљена, и пребивај са Мном. Васељену сам помео тражећи те. Ради тебе заволех јасле и починух у утроби Маријиној. Ради тебе претрпех страдања, понесох Крст, поднесох смрт, боравих у гробу, ад погазих и васкрсох, да и тебе са Собом васкрснем у слави.“

Данас хришћанство, укључујући и хришћане Истока, узноси глас свој Господу славе, Који је већ две хиљаде година прикован на Крст љубави. Пред очима хришћана  Истока пролази историја од зоре Васкрсења: народи, царства и цивилизације долазили су у ове крајеве, али вера у Распетога остаје, прикована на Голготи наде и утврђена крај празнога гроба. Ишчезоше царства и нестадоше државе, али вера галилејских рибара остаје посејана у домовима, у срцима и у храмовима овога Истока, који је Логос Божији изабрао за колевку и полазиште Свога благовештења читавоме свету. Ово говоримо, као хришћани на Истоку, свесни истинитости послања које нам је Христос поверио и древности вере која се не гаси, ма колико таласи љуљали лађу нашега живота.

На дан свете Крсне Жртве, почетка пута ка Васкрсењу, сећамо се свих који живе у распећу. Молимо се за отете, међу њима и за нашу браћу, митрополите алепске — Јована Ибрахима и Павла Јазигија — који су већ тринаест година у заробљеништву. Молимо се за мученике храма Светог Илије у насељу Двејла, у граду Дамаску, и призивамо их да са висине посредују за нас. Молимо се да Бог удаљи од света Свога несреће ратова, које рађа гордост људска, и да исцели срца и душе благим мелемом мира Свога. Иштемо Божанску милост и Царство небеско за сву нашу браћу и ближње који нас претекоше у нади Васкрсења и живота вечнога, ка обитељи свете светлости Његове.

Са миром Пасхе поздрављамо вас, браћо и љубљена децо, призивајући милост Христову, Оца светлости, и понављајући са душама испуњеним радошћу славнога Васкрсења:

„Христос васкрсе, и нестаде жалост,
Христос васкрсе, и ангели се радују,
Христос васкрсе, и ране се исцелише,
Христос васкрсе, ваистину васкрсе.“

У Дамаску, 10. априла 2026. године.

Извор, фото: Antioch Patriarchate

Превод са арапског и шпанског: редакција портала "Живот Цркве"