У Епархији темишварској Српске православне цркве 12. октобра први пут ће литургијски бити прослављен празник Светог Кирила Цвјетковића, чије мошти се налазе у манастиру Бездин, у Румунији.

Цетињски лист ,,Глас Црногорца'' 1876. године објавио је честитку Которана упућену њиховом братском народу и господару сусједне Црне Горе, Николи Петровићу поводом велике побједе на Вучјем долу, а у самој честитки књаз слободне српске књажевине назван је бранитељем српске слободе који је на себе преузео велико дјело уједињења српства.

„Заклињем се чашћу и животом да ћу бранити суверенитет, територију и независност своје земље…“

Ову заклетву изговорили су многи, а међу њима су били и Владимир Радоичић, Мирослав Јоцић, Илија Павловић, Миладин Гобељић и Милош Павловић – младићи који су на данашњи дан, 30. септембра 1998. године, своју младост оставили на косовском камену, у крвавом загрљају Кошара.

Пред празник Преноса моштију светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере, и светих мученика бачких 2. октобра преносимо овај диван текст Негослава Јованчевића из часописа "Каленић", Епархије шумадијске - о брижном односу владике Саве према наслеђу свог духовног старатеља.

У оваквим молитвеним сабрањима, попут барског, која окупљају молитву и љубав цијеле црквене заједнице од Хиландара, преко Улциња и Бара, до Пећи и Београда, станује и чува се вјера у Божју помоћ, и Божија чуда, којима смо дошли на овај свијет, и којима, ако Бог да, идемо и ка неком бољем.

Жарко Видовић је био писац особеног осећања света. Оно се преламало кроз начин његовог писања: и као стил, и као тема. Био је од оних тумача који су – по тачној речи Николаја Берђајева – настојали да напоредо са тумачењем уметничког дела изнесу и сопствени поглед на свет. Премда је у начелу двострукост интерпретативног становишта прирођена херменеутичкој ситуацији, ипак постоје тумачи код којих је наглашеније лично виђење ствари у односу на импулсе које добијају из текстуалних значења.

Оно што, дакле, треба знати, јесте да се Румунија јавља као идеолошки геополитички конструкт западних сила после уније у Ердељском Београду (данас Алба Јулија у Трансилванији) 1700. године (када је српски митрополит признао папу).