Басилика.ро разговарала је са др Јустинијаном Симионом, оснивачем Византијског музичког састава „Анастасиос“ из Тргу Муреша. Посебност овог ансамбла огледа се у томе што међу његовим члановима има лекара и студената медицине — што представља диван спој љубави према науци и уметности византијског појања.

Др Јустинијан Симион, данас неурохирург, и др Теодор Симион, данас стоматолог, основали су састав још у време када су били студенти Универзитета медицине, фармације, науке и технологије „Ђорђе Емил Паладе“ у Тргу Мурешу.

Свештенички синови из Фалтиченија

Басилика.ро: Како сте открили љубав према византијској музици и код кога сте учили црквено појање?

Др Јустинијан Јоаким Симион: Пре свега, треба рећи да смо рођени и одрасли у граду Фалтиченију, под окриљем великих манастира Путне и Њамца, са њиховим чувеним школама црквеног појања. Поред тога, ми смо свештеничка деца — синови свештеника који је одувек гајио љубав према богослужењима Цркве и црквеном појању.

У нашем дому слушала се музика, не само црквена. Слушали смо појање за певницом, а касније, како смо одрастали и стицали потребно знање и искуство, нас двојица браће смо, током средњошколских дана, наизменично руководили певницом у храму у коме је наш отац служио као свештеник.

У то време упознали смо и другу браћу, из једне Богом благословене породице, која је имала велико искуство у познавању и извођењу византијског појања — браћу Максимјук, чланове појачке групе „Јеромонах Макарије“, који су са нама поделили део свога искуства и знања.

Касније смо имали привилегију да упознамо и оца архиђакона Михаила Буку. Не треба посебно говорити о месту и значају које отац Михаило има у свету византијског појања у нашој земљи, али и шире. Довољно је рећи да он представља право откровење у Румунској православној цркви када је реч о враћању византијског појања на његово природно и достојно место у богослужбеном животу Цркве. Са њим смо остварили тесну сарадњу и пријатељство, трудећи се да што више усвојимо и искористимо духовно и музичко богатство које носи.

Музика хиљадугодишње Цркве

Басилика.ро: Шта за вас представља византијска музика?

Др Јустинијан Јоаким Симион: Византијска музика јесте црквено појање, музика Православне Цркве. Будући да је Православна Црква више од хиљаду година била под окриљем Византијског царства, црквено појање је, било из захвалности било услед природног повезивања појмова, добило и назив византијска музика.

Што човек дубље упознаје историју хришћанства, а нарочито историју Источне Цркве, све више бива привучен и црквеном музиком, знајући да богослужења кроз појање добијају већу свечаност и лепоту, а да се учење Цркве дубље утискује у душе верних.

Немогуће је не бити задивљен царем Јустинијаном, у чије време музичка и богослужбена култура доживљава велики процват у Византијском царству, или Светим Јованом Дамаскином, коме предање приписује „Анастасиматарион“ — дело које је у својој суштини богословље и сведочанство хришћанске истине.

Не можемо а да не поменемо ни великог мајстора Јована Кукузеља, Хрисанта Мадитског, Григорија Протопсалта или Хурмузија Хартофилакса. На крају, како се често каже, византијска музика јесте „уста Духа Светога“, а тако је и ми доживљавамо.

Двојица студената медицине — оснивачи ансамбла

Басилика.ро: Како је дошло до оснивања Византијског музичког састава „Анастасиос“?

Др Јустинијан Јоаким Симион: Појачку групу „Анастасиос“ основали смо у Тргу Мурешу док сам био студент прве године. То је настало из потребе за душевним миром, из сећања на појање за певницом храма у Фалтиченију, али и као одговор на потребу слушалаца жељних црквеног византијског појања.

Језгро ансамбла додатно се учврстило када је у Трг Муреш, као студент истог универзитета, дошао и мој брат Теодор Симион. Нас двојица смо организовали и водили ансамбл — ја као главни диригент, а Теодор као помоћни диригент.

Басилика.ро: Одакле потичу чланови ансамбла?

Др Јустинијан Јоаким Симион: Чланови ансамбла су у почетку углавном били студенти медицине. Касније су неки од њих завршили факултет, постали лекари и наставили да учествују у нашим активностима, тако да су ансамбл најчешће чинили студенти медицине и лекари.

Временом су нам се придруживали и млади људи из других професионалних области. Наравно, свесни да све треба да буде урађено на најбољи могући начин, укључивали смо и сараднике са којима смо размењивали и настављамо да размењујемо искуства.

Оно што је истовремено и занимљиво и драгоцено, као нека врста мисије која се наставља кроз свет црквеног појања, јесте чињеница да су се у ансамблу временом појављивали нови и нови чланови. Разлог томе је што многе наше колеге, чланови ансамбла који су завршили студије и започели рад у местима у која су распоређени након специјалистичког испита, више нису могли да одржавају сталну везу са ансамблом.

И управо у томе има нечег лепог — део њих наставља да негује византијско појање у местима у којима су се настанили, окупљајући око себе младе људе који траже и воле ову музику.

Мој брат и ја настављамо да организујемо, водимо и диригујемо ансамблом, чији су чланови већином лекари, али и млади људи из других области — архитектуре, права, информационих технологија — које повезује љубав према богослужењима Цркве.

Музика која захтева богословску и духовну припрему

Басилика.ро: Како објашњавате привлачност коју византијско појање има за младе?

Др Јустинијан Јоаким Симион: Византијско појање најбрже проналази пут до душе онога ко га слуша или поје, јер је то небеска, христоцентрична музика, кроз коју нам се преносе реч, воља и љубав Божија.

Млади у нашој земљи су заиста изузетни — способни да веома лако разумеју и прихвате нове ствари. За свакога од нас пре или касније дође тренутак када откријемо и црквену музику. Најпре нас, свакако, привуче сама мелодијска линија, али касније и порука коју носи текст који се поје.

Можемо, исто тако, рећи и да није свако привучен црквеним појањем, нити свако може да га изводи, а поготово да кроз византијско појање пренесе поруку текста у њеној пуној снази и истинској вредности.

Поред музичког образовања, музичке културе, па чак и богословске припреме, потребно је поседовати и оно унутрашње духовно расположење кроз које човек може да увери и дотакне другога.

Уосталом, као и у свим другим областима живота, а нарочито у оним позивима који су засновани на призвању, ако човек није искрен и дубоко предан ономе што ради, не може истински успети. Црквено појање представља један од видова мисије Цркве у свету. Заслуга за то што данас имамо веома много младих људи у Цркви припада свештенослужитељима и пастирима Румунске православне цркве.

Јер без подршке и помоћи свештеника и архијереја, они који поју за певницом, ма колико желели и трудили се, не могу достићи постављене циљеве. А ако млади цене и појање за певницом, то значи да у читавом том црквеном устројству и тај „механизам“ — певница — делује, и то често веома добро.

Басилика.ро: Како видите однос између вере и науке?

Др Јустинијан Јоаким Симион: Однос између религије и науке био је предмет проучавања још од античких времена и њиме су се бавили философи, богослови, научници и многи други. Када се о тој теми говори на практичан начин, то за нас значи да се, пре него што уђемо у операциону салу, прекрстимо и замолимо Бога за помоћ и подршку, које сваки пут осетимо.

То значи и да после сваке операције и сваке постављене дијагнозе кажемо: „Хвала Ти, Господе!“ И то чине лекари са деценијама искуства. Управо је то, поред година учења и професионалног искуства, једно од објашњења зашто имамо тако добре лекаре и резултате у медицини светског нивоа.

Басилика.ро: Објасните нам мало симбол ансамбла.

Др Јустинијан Јоаким Симион: Логотип, односно знак неке фирме, фондације, установе или групе, обично на особен начин симболизује њену делатност. Наш ансамбл носи име „Анастасиос“ („Васкрсење“) и бави се византијским појањем, па је зато наш знак сачињен од почетног слова имена — слова А — обликованог од неума византијског појања.

Где је наступао ансамбл „Анастасиос“

Басилика.ро: Наведите нека места на којима сте наступали. Реците нам и нешто о реакцији публике ван црквеног окружења, имајући у виду да делујете у области у којој је утицај источне културе мањи, а западне израженији.

Др Јустинијан Јоаким Симион: Као што и само име каже, деловањем појачког ансамбла „Анастасиос“ у области Трансилваније желело се својеврсно оживљавање црквеног појања кроз употребу византијског појања на светим богослужењима.

Византијско појање придружује се традиционалном црквеном појању Трансилваније и заједно вернима и слушаоцима указује на богатство, разноврсност духовне музике и доприноси лепоти православног богослужења. Оно је веома добро прихваћено и цењено, што показује да су људи који учествују у богослужењима у храмовима Трансилваније добри познаваоци и истински живи носиоци духовног и црквеног живота.

Наступи нашег ансамбла увек су добро пропраћени на приредбама и концертима на које смо позивани. Уметност, лепота и појање не познају границе нити повлашћене просторе. Ако се човек истински преда ономе што ради и ако жели да пренесе поруку, а не само лепоту гласа, свуда ће пронаћи слушаоце који ће препознати и прихватити оно што им нуди — црквено појање као један мали одсјај лепоте Божије.

Појачки ансамбл „Анастасиос“ је, са благословом архијереја, учествовао на бројним освећењима храмова и манастирским славама, како у Трансилванији тако и у завичају  руководилаца ансамбла — на северу Молдавије. Учествовали смо и на богослужењима ван граница Румуније: у Норвешкој, Шпанији, Француској и на Светој Гори.

Наравно, ансамбл „Анастасиос“ учествовао је и на другим значајним догађајима. Године 2014. представљао је митрополију Трансилваније на Националном фестивалу црквене музике „Хвалите Господа“, који организује Румунска патријаршија.

У децембру 2017. године, на позив Румунског културног института у Будимпешти, ансамбл је одржао уметнички програм у Амбасади Аустрије у Будимпешти поводом румунског преузимања ротирајућег председавања Саветом Европске уније од Аустрије.

Том приликом ансамбл је наступио и на више места у Будимпешти и Сегедину.

Дана 1. децембра 2018. године, појачки ансамбл „Анастасиос“, који чине лекари и студенти медицине, заједно са хором „Глас Буковине“ Војне школе подофицира жандармерије „Петру Рареш“ из Фалтиченија, састављеним од сто жандарма и ученика жандармерије, под управом војног свештеника Кетелина Симиона — при чему су оба хора водили отац и синови — појао је на Светој Литургији и благодарењу у Саборном храму Уједињења у Алба Јулији поводом стогодишњице Великог уједињења.

Тај тренутак сматрамо врхунцем деловања нашег ансамбла, али и даром Божијим — привилегијом и чашћу да учествујемо у нечему тако узвишеном.

Планови за будућност

Басилика.ро: Какви су ваши планови за будућност?

Др Јустинијан Јоаким Симион: Уз помоћ Божију и на славу Божију, желимо да и убудуће одржимо живом делатност појачког ансамбла „Анастасиос“, иако ће нам бити све теже да задржимо досадашњи интензитет активности, због све већих обавеза у области медицине, будући да управљамо и медицинским клиникама „Анастасиос“.

Ипак, поред три компакт-диска која смо до сада снимили — Божићне песме, Свету Литургију и Службу Светим бесребреницима Козми и Дамјану — желели бисмо да снимимо још три: Службу Светом Јефрему Новом, Службу Светом Пантелејмону и Службу Светом Луки Кримском, милостивом хирургу.

На тај начин желимо да принесемо благодарност Богу за милост и помоћ коју нам дарује кроз Своје светитеље, како у нашем лекарском позиву тако и у служењу Цркви.

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"