Министарство унутрашњих послова Естоније дало је Естонској хришћанској православној цркви, која има статус аутономне и самоуправне Цркве у саставу Московске патријаршије, рок од шест месеци да изабере новог митрополита и прекине везе са Његовом Светошћу Патријархом московским и све Русије Кирилом, у супротном би се могла суочити са принудним укидањем.

Овај рок уследио је након што су 27. јуна ступиле на снагу измене Закона о црквама и верским заједницама Естоније, којима се верским организацијама у земљи забрањује одржавање веза са верским поглаваром који се налази у страној држави и кога естонске власти сматрају претњом по националну безбедност, преноси естонски јавни сервис ERR.

Закон је усвојио естонски парламент 9. априла 2025. године. Председник Естоније Алар Карис два пута је одбио да га прогласи пре него што је он трећи пут усвојен, 17. септембра 2025. године, након чега је Карис у октобру поднео захтев Врховном суду, тврдећи да је закон противуставан. Врховни суд је 8. јуна ове године пресудио да измене закона не представљају неуставно ограничење верских слобода, одбацивши Карисов захтев и омогућивши примену закона. Шест од седамнаест судија издвојило је своје мишљење, сматрајући да закон не испуњава уставне захтеве у погледу правне јасноће.

Генерални секретар Министарства унутрашњих послова Тармо Милиц упутио је писма свим верским заједницама у земљи, обавештавајући их да имају рок до 28. децембра да своје деловање ускладе са новим законским одредбама. У супротном, министар унутрашњих послова може покренути поступак за принудно распуштање верске заједнице која не поступи у складу са законом.

Иако је писмо упућено свим верским заједницама у земљи, његов главни предмет је Естонска хришћанска православна црква, раније позната као Естонска православна црква Московске патријаршије. Његово Преосвештенство епископ тартуски Данило навео је у писаном саопштењу да Црква током наредних шест месеци намерава да добије појашњења о начину примене закона, након чега ће донети одлуку о даљим корацима.

Саветник Министарства унутрашњих послова Илмо Ау изјавио је да Црква најпре мора да изабере новог митрополита, јер ниједан клирик или члан управног тела Цркве не може бити лице коме је у последњих десет година, из разлога националне безбедности, одбијено продужење боравишне дозволе. Садашњи поглавар Цркве, Његово Високопреосвештенство митрополит талински и све Естоније Евгеније, био је приморан да напусти Естонију почетком 2024. године, након што је Естонска служба унутрашње безбедности саопштила да његове активности представљају претњу по националну безбедност.

Додатну препреку представља потреба да се из управних докумената Цркве уклоне све одредбе које се односе на Московску патријаршију. Према важећем статуту, патријарх Кирил својим потписом мора да потврди све одлуке Генералне скупштине Цркве, укључујући годишњи извештај, буџет и избор чланова црквене управе.

Ванредни професор црквене историје на Универзитету у Тартуу Прит Рохтметс истакао је да положај Цркве додатно усложњава томос који је 1993. године издао Његова Светост патријарх московски и све Русије Алексије II. Тај томос представља оснивачки документ Цркве, утврђује њена права и одређује њено место у хијерархији Московске патријаршије. Управо из томоса произилази обавеза да одлуке Генералне скупштине одобрава патријарх, као и да митрополита предлаже и потврђује патријарх московски. Према Рохтметсовим речима, Црква би могла да уклони из свог статута одредбе о потчињености Московској патријаршији, али је мало вероватно да ће желети да се одрекне самог томоса.

Рохтметс је такође оценио да ће читав процес вероватно довести до нових судских спорова током ове зиме, јер ће судови морати да утврде да ли је Црква заиста прекинула своје везе са Руском православном црквом и да ли постоје правни основи за њено принудно распуштање.

Он је додао да је мало вероватно да би Руска православна црква пристала да Естонској цркви одобри отцепљење. Ипак, према изменама Закона о црквама и верским заједницама, Естонска црква више није правно обавезна да тражи сагласност Москве за доношење такве одлуке, изјавио је Илмо Ау.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"