Раскол није само издаја своје Мајке-Цркве. То је издаја самога себе, као и изопачење свих унутрашњих осећања и доживљаја стварности.

Човек који је отишао у раскол престаје да разликује добро од зла. Штавише, за њега се зло облачи у обличје „добра" и почиње да се представља као норма.

Очигледан пример тога јесте црквена ситуација у Украјини. Тамо расколници чине страшне ствари: силом одузимају храмове канонској Цркви, пребијају и сакате вернике Украјинске Православне Цркве, бацају у контејнере за смеће или спаљују „неисправне" иконе и богослужбене књиге. У Черкасима, на пример, замало да је дошло до убиства архијереја. Током заузимања саборног храма, један од присталица расколничке структуре задао је митрополиту Теодосију (Снегирјову) страховит ударац палицом по глави. И само милост Божија спасла је јерарха од страшне судбине: крст на клобуку снажно се искривио, али је заштитио епископа од смрти.

На позадини ових злочина изазива искрено чуђење један моменат. Наиме, после свих почињених недела, расколници мирно „служе" у заузетим храмовима „литургије", „призивају" тамо Бога и држе „проповеди" о љубави према ближњима. Одговор на ову противречност лежи у чињеници да је раскол потпуно изопачио њихову свест.

Издавши своју Цркву, а тиме — одступивши од Бога и благодати, отпадници су отворили своје умове и срца за друге грехе. За грехе који се у изопаченој свести доживљавају као „врлине" и као „норма". А најстрашније у свему томе јесте то што је на том путу готово немогуће зауставити се.

Тако, условно говорећи, јуче је расколник одбацио своју Мајку-Цркву, данас већ сматра допустивим да туче дојучерашњу браћу и сестре ради отимања храма, а сутра ствар може да доведе и до отвореног убиства ради некаквих „виших циљева и задатака".

Полазећи од тога, за све нас је важно да схватимо — према питању раскола не сме се односити олако. Зато, када неко говори да нема разлике где се човек моли, да су храмови „и тамо и овде" исти, а да је сва разлика само у различитим црквеним јурисдикцијама, од таквих размишљања треба бежати као од огња. Јер, како је исправно рекао свети јерарх Иларион (Тројицки):

„Знамо и убеђени смо да је отпадање од Цркве — било у раскол, било у јерес, било у сектантство — потпуна погибељ и духовна смрт. За нас не постоји хришћанство изван Цркве. Ако је Христос створио Цркву и ако је Црква Тело Његово, онда се одвојити од Његовог Тела значи умрети."

Насловна фото: снимак екрана видео снимка напада на митрополита Теодосија. Видео ниже: сцена одбране цркве и покушај избацивања терориста из црквеног комплекса. Претходну сцену можете видети овде. Ту је моменат тешког повређивања инока Никите. На жалост, Народ Божији није успео да физички сачува саборну цркву због сарадње полиције и градских власти са терористима "ПЦУ".