На дан успомене Светог великомученика Прокопија, 21. јула 2026. године, у Високом је свечано прослављена храмовна слава, као и 169. годишњица постојања овог светог храма. Тим поводом, са почетком у 09:00 часова, служена је света архијерејска литургија.

Светом литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство архиепископ сарајевско-сребренички и митрополит дабробосански Господин Хризостом, уз саслужење: високопреподобног архимандрита Андреја (Ковачевића), настојатеља манастира Равна Романија, високопречасних протојереја-ставрофора Миомира Зекића, умировљеног свештеника; Драгомира Убипариповића, умировљеног свештеника и клирика архиепископије Београдско-карловачке; Душана Андрића, архијерејског намјесника србињског и часног ђакона Вукоте Вишњевца из Сарајева.

У архијерејској бесједи Његово Високопреосвештенство Митрополит Господин Хризостом говорио је о значају љубави као темељне хришћанске врлине и покретачке снаге живота, истичући да је она нарочито потребна онима који су позвани да воде народ, јер без љубави нема ни истинског служења, ни благослова Божијег. Говорећи о Светом великомученику Прокопију, Високопреосвећени је подсјетио да је он као веома млад војвода, по наредби суровог римског цара Диоклецијана, био послат у Александрију са задатком да прогони и искоријени хришћане. Међутим, на том путу удостојио се чудесног сусрета са Господом, слично као некада свети апостол Павле на путу за Дамаск. Чувши глас Господњи, Свети Прокопије пао је ничице на земљу, покајао се, вратио у Јерусалим и постао ревносни исповједник и проповједник вјере у Христа Господа. Боравећи у тамници, Свети Прокопије непрестано је свједочио Јеванђеље и говорио о љубави Божијој, приводећи многе затворенике ка  Христу Господу. Управо та љубав према Богу и ближњима, нагласио је Господин Митрополит, показала се јачом од сваког прогона и мучења. Само десет година након мученичке кончине Светог Прокопија, у вријеме цара Константина Великог, Црква је дочекала слободу, а хришћанска вјера, коју су мученици посвједочили својом крвљу, засијала је у читавом Римском царству. Љубав је та која људе ослобађа страхова.

На крају свете литургије обављен је чин освећења славског жита и славског колача, који је Господин Митрополит преломио са овогодишњим кумом славе, Господином Љубишом Петровићем, градоначелником Бијељине. Затим је обављена трократна литија око светог храма.
Молитвено славље увеличао је велики број вјерног народа, који се сабрао у древном височком храму да, предвођен својим архијерејем, прослави храмовну славу и 169 година постојања ове светиње.

 Драгомир Митровић

Извор, фото: Митрополија дабробосанска