Локално проглашење канонизације Свете госпође Марије Бранковеану одржано је у недељу у храму Светог Георгија Новог у Букурешту. Храмовима и манастирима које је светитељка подигла или помагала уручене су иконе са честицом њених часних моштију.

Међу њима су храм Светог Николаја „Динтр-о зи“ у Букурешту, манастири Хурези, Сурпателе и Динтр-ун Лемн у округу Влча, манастир Беривој у округу Брашов и манастир Вифората у округу Дамбовица.

Свету литургију служио је сабор архијереја који су чинили архиепископ доњодунавски Касијан, патријарашки викарни епископи Варлаам и Пајсије, викарни епископ Букурештанске архиепископије Тимотеј и викарни епископ Сибињске архиепископије Иларион.

Синодски томос

Званични акт о проглашењу канонизације прочитао је верницима архиепископ доњодунавски Касијан.

„Света Марија Бранковеану поднела је тамницу, презир, глад и оскудицу, али није пала у очајање, већ се укрепљивала молитвом и надом у Бога“, наводи се у томосу о проглашењу.

У документу су изложена многобројна искушења кроз која је Света госпођа Марија Бранковеану прошла након мученичке смрти свога супруга и синова 1714. године.

„Тек 1716. године госпођа Марија могла је да се врати у Влашку, уз помоћ владара Јована Маврокордата. Тајно и са великом побожношћу донела је мошти Светих Бранковеана са острва Халке, где их је сахранило неколико ревносних хришћана, и положила их у храм Светог Георгија Новог у Букурешту, њихову задужбину, а изнад гроба поставила кандило које и данас гори у спомен на Светог војводу мученика.“

Између осталог, томосом је одређено: „Како би побожност православних хришћана узрастала кроз поштовање Свете госпође Марије Бранковеану и њено молитвено призивање, она може бити и заштитница нових или обновљених храмова.“

Узор вере, трпљења и дарежљивости

Потом је патријарашки викарни епископ Варлаам Плојештанул прочитао поруку Његовог Блаженства патријарха Данила под насловом „Света госпођа Марија Бранковеану – узор вере, трпљења и дарежљивости“.

„У животу ове свете жене видимо светли лик верне супруге и мајке, пример мученичког трпљења у страдању и пример дарежљиве љубави према Цркви и народу. Код Свете госпође Марије Бранковеану видимо како ју је љубав према Богу укрепила да са вером понесе неупоредиви бол, постајући темељ наде за њене кћери и зетове“, истакао је патријарх.

Румунски патријарх је указао и на бригу коју је светитељка посвећивала хришћанском васпитању једанаесторо деце којом ју је Бог даровао.

„Заједно са супругом довела је на владарски двор угледне учитеље, учене људе који су предавали на чувеној Кнежевској академији при манастиру Светог Саве, како би њихови синови и кћери стекли знање класичних језика и дубоко световно и богословско образовање.“

Света Марија Бранковеану

Светитељка, супруга владара Константина Бранковеануа, рођена је у другој половини XVII века у породици постелника Неагуа из Негојештија, а била је унука владара Антонија Воде из Попештија.

После мученичке смрти свога супруга и четворице синова у Цариграду, претрпела је тамницу и прогонство. Тајно и са великом побожношћу донела је мошти Светих Бранковеана са острва Халке, где их је сахранило неколико ревносних хришћана, и положила их у храм Светог Георгија Новог у Букурешту, њихову задужбину.

Последњих година живота госпођа Марија Бранковеану често је боравила у својој задужбини, манастиру Сурпателе, где је дуго пребивала у молитви, посту и милосрђу. Одатле је често одлазила у манастир Динтр-ун Лемн, пред чудотворну икону Мајке Божије.

Стазу којом је Света Марија Бранковеану пролазила народ је назвао „Госпођиним путем“ или „Путем суза“, јер је тај пут био натопљен сузама госпође ожалошћене због губитка својих синова и супруга.

Упокојила се у Господу у децембру 1729. године и са почастима је сахрањена у храму Светог Георгија Новог у Букурешту.

Света госпођа Марија Бранковеану канонизована је 2025. године заједно са још 15 светих Румунки. Њен празник установљен је 16. августа, када се прослављају и њен супруг, четворица њихових синова и саветник Јанакије.

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"