Министар спољних послова Литваније Кестутис Будрис изјавио је у понедељак да би Литванија требало да предузме мере како би ограничила деловање руских обавештајних служби унутар структура Православне Цркве у тој земљи, након објављивања годишњег извештаја о националним безбедносним претњама.

„Требало би да спречимо активности руских обавештајних служби у оквиру ове организације“, рекао је Будрис. Он је упоредио положај Цркве са страном компанијом која жели да улаже у стратешки сектор, додајући да, због наводних веза са руским службама, таквој организацији не би било дозвољено да поседује имовину у близини стратешких објеката.

Саветник председника Гитанаса Науседе за националну безбедност, Дејвидас Матулионис, позвао је на прецизнији приступ. „Није сама Православна Црква проблем, већ појединци који би могли бити укључени у регрутовање или друге активности, и управо они би требало да буду предмет рада наших обавештајних служби“, рекао је он, упозоривши да не треба означавати целу Цркву као претњу националној безбедности.

У извештају о претњама, који су припремили Државни департман безбедности и Друго истражно одељење, наводи се да хијерархијска структура Московске патријаршије омогућава значајан утицај на епархије у иностранству. Такође се тврди да настојања Архиепископије да стекне делимичну аутономију имају за циљ пре свега да ублаже јавне критике, а не да доведу до стварне независности.

Православна архиепископија Вилњуса и Литваније одбацила је такве тврдње, нагласивши да њене канонске везе са Московском патријаршијом немају никакве везе са политиком било које државе и да се све одлуке унутар Архиепископије доносе искључиво у Литванији.

Архиепископија је такође подсетила да је од првих дана рата осудила руски напад на Украјину, став који је потврђен на свим нивоима црквене организације. У саопштењу се додаје да су се украјинске избеглице придружиле њеним парохијама као пуноправни чланови.

Саопштење Православне архиепископије Литваније

Литванска православна архиепископија није огранак неке стране верске организације. Она је традиционална верска заједница Литваније са дубоким историјским коренима и друга по величини у земљи, чије чланство у огромној већини чине држављани Литваније.

Повезаност наше заједнице са Московском патријаршијом је канонске природе и преко ње је наша верска заједница повезана са васељенском Православном Црквом. То припада области хиљадугодишњих црквених канона и нема никакве везе са тренутном политиком било које државе. Реч је о питању црквене традиције и верског идентитета.

Поднети захтев за статус самоуправне Цркве одражава жељу да се канонски статус наше верске организације усклади са стварним стањем. Тај захтев је тренутно у разматрању, али и данас се све одлуке унутар Литванске православне архиепископије доносе искључиво у Литванији. Кроз деловање наше Архиепископије проповеда се учење Исуса Христа, а не идеолошки утицај неке суседне државе.

Такође истичемо да је Литванска православна архиепископија, без икаквог спољног притиска, већ у првим данима рата заузела антиратни став и осудила напад Русије на Украјину. Овај принципијелни став потврђен је на свим нивоима организације — од епископата, свештенства и верника до Генералне скупштине — и остаје непромењен.

Избеглице из Украјине придружиле су се свим нашим парохијама и постале пуноправни чланови наше заједнице. То се не би догодило када би се у нашим храмовима ширила „идеолошка пропаганда Кремља“.

Истовремено, у свим храмовима Литванске православне Цркве на свим богослужењима свакодневно се узносе молитве за Литванију, њен народ, њене власти и њене оружане снаге.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"