Очигледно је колико знања поседује савремени човек, ма где живео. Свакојака знања, било она важна или безначајна за његову свакодневицу, утичу на њега и обликују га.

Ово обиље знања, као и лакоћа са којом човек данас стиче широка сазнања из различитих области, учинили су доступнијим и богословско и духовно знање. Уосталом, према речима Светог апостола Павла, то ће бити једно од обележја последњих времена, када ће људи, како каже Апостол, „имати обличје побожности, а силе њезине ће се одрећи“ (2. Тим. 3, 5). У грчком оригиналу стоји: «Ἔχοντες μόρφωσιν εὐσεβείας, τὴν δὲ δύναμιν αὐτῆς ἠρνημένοι».

Израз „обличје побожности“ (μόρφωσιν εὐσεβείας) указује на познавање богословских и духовних тема. То је знање које остаје на нивоу ума и интелекта, док искуствена (опитна) димензија изостаје. Данас није тешко стећи такво знање, с обзиром на средства која су нам доступна. Зато свако лако постаје „богослов“ или „духовни руководитељ“, јер је из књига или са интернета усвојио извесна знања. Штавише, може стећи и лажан утисак да живи духовним животом само зато што познаје теорију.

Наравно, и теоријско знање у области богословља има своју вредност и неопходно је. Потребно је да учимо, проучавамо, истражујемо и трагамо. Када се богословско знање стиче разборито, ширином духа, ослањајући се на предање наше Цркве, а не на његово фрагментарно тумачење, тада човек заиста почиње да посматра живот, себе и свет другим очима – очима истинског Живота, то јест слободе, смирења и љубави.

Тада те и само теоријско знање Цркве, које показује истински Живот, може подстаћи да пожелиш и његово практично познање – да га искусиш, проживиш и њиме се наслађујеш. Јер једно је знати како се неко јело припрема, а сасвим друго окусити га.

Старечник је препун прича из монашког живота које показују колики су значај наши Оци и Матере придавали практичном испуњавању Јеванђеља.

„Један брат упита аву Сисоја: ‘Реци ми нешто корисно.’ А он му одговори: ‘Зашто ме примораваш да говорим узалуд? Ево, оно што видиш – то и чини.’“

Старац Панаис из Лисе, када су га питали да ли је Јеванђеље заиста могуће живети, говорио је: „Никада нисам рекао ништа што претходно сам нисам применио.“

Истина је да другима преносимо оно што јесмо и што смо сами проживели, а не оно што само теоријски говоримо. Однос са Христом изграђује се кроз држање Његових заповести, а не кроз њихово пуко теоријско познавање. Сам Господ је рекао: „Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско, него онај који твори вољу Оца мога који је на небесима“ (Мт. 7, 21).

Истина је да је наша немоћ да у савршенству испунимо вољу Оца небеског несумњива. Али, барем признајмо ту своју немоћ и трудимо се, смирено и нелицемерно, да чинимо оно што можемо.

Извор, фото: pemptousia.gr

Превод са грчког: редакција портала "Живот Цркве"