У недјељу, 18. октобра Његово Високопреосвештенство Епископ задарско-шибенички и Митрополит далматински г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Бителићу, у храму Покрова Пресвете Богородице.

Након литургије митрополит се обратио  бесједом многобројним вјерницима:  

"Драга браћо и сестре, честитам вам данашњи празник и храмовну славу ове наше светиње у Бителићу! Желим да изразим велику радост што смо се данас сабрали да достојно прославимо Покров Пресвете Богородице и да јој се захвалимо за све што чини за нас. Она се непрестано моли своме Сину да буде милостив према нама људима, упркос свему што смо Му чинили док је ходио међу нама, а што и дан-данас чинимо једни другима — угледајући се на оне који су Га распели, а не на самога Христа који је заволео овај свет и нас људе и све нам опростио.

Ми који долазимо у храмове требало би да се молимо Богу, да преиспитамо свој живот и сагледамо шта смо чинили једни другима и сами себи; шта смо чинили својим ближњима, али и онима који то нису; јесмо ли слушали Јеванђеље и да ли смо заиста Хришћани и ученици Христови или се само тако представљамо.

Требало би, драга браћо и сестре, да оставимо све животне бриге, баш као што смо чули у данашњој Херувимској песми на Светој Литургији — да се ослободимо брига овога света, а додао бих, и мобилних телефона. Погледајмо фреске са ликовима оних који служе Богу на Литургији: увек су приказани савијени и са рукама подигнутим ка небу. То је молитвени став који нимало није лак. Са друге стране, наш труд се често своди на то да током Литургије држимо телефоне у рукама, док нам мисли нису усмерене ни на молитву ни на Бога. Мисао је, у ствари, разговор са Богом, а сви смо позвани да са Њим разговарамо када долазимо у храмове — или, како је наш стари народ говорио, `код храмова`, јер су мушкарци најчешће остајали испред, док су жене биле у цркви.

Не смемо допустити да нас било шта омета, већ треба да се молимо за опроштај својих грехова и слабости, али исто тако и за своје ближње, а нарочито за непријатеље који су нам чинили зло. Трудимо се да другима не чинимо зло и да у сваком човеку видимо само добро, како бисмо и сами постали добри и наследили Царство Небеско.

Јуче сам био у Даљу код Владике Херувима на прослави епархијске славе, где се сабрало више епископа. Трудио сам се да данас стигнем да будем и са вама. Не долазим баш сваке године, али се увек трудим и изнова се радујем сусрету са вама. Један од разлога је и то што ми је баба из Имотског, а тај крај је близу и веома сличан овоме овде, па га волим једнако као и све остале делове Далмације.

Иако не волим да са олтара говорим о темама које се директно не тичу Христа и спасења, у овом тренутку морам да кажем да не смемо да се стидимо свог српског идентитета. Допринос који смо дали у овим нашим крајевима треба да нам буде на понос. Дужни смо да чувамо своју културу и идентитет јер су нам их у аманет оставили наши славни преци. Драга браћо и сестре, треба да будемо њихови достојни наследници и да то сведочимо хришћанским етосом. Они су управо тако живели: сведочили су веру својим животом, љубављу према Цркви, народу и животу којим нас је Бог благословио, искрено Му захваљујући на свему. Тако би требало и ми да чинимо.

Можда тога нисмо увек свесни, али за разлику од многих других крајева, нас је Бог благословио обиљем сунца, чистим звезданим небом и сјајним месецом. Благословио нас је земљом сличном оној којом је Сам ходио — земљом винограда, маслињака и смокава. Обдарио нас је лепотом док смо овде на земљи, где чекамо Други долазак Христов и Царство Небеско. Зато треба да се радујемо и да кроз сва страдања сведочимо да смо истински ученици Христови.

Честитам вам још једном данашњи празник и желим вам свако добро од Господа. Бог вас благословио! Срећна слава, драга браћо и сестре! "

Извор, фото: Фејсбук страница Епархије далматинске