Руска загранична црква извршила је у суботу, 28. марта, на празник Акатиста Пресветој Богородици, хиротонију архимандрита Петра (Каракозова) за епископа Сијетла, викара Западноамеричке епархије. Његов избор извршен је на децембарском заседању Синода епископа РПЦЗ.

Хиротонија је обављена у саборном храму „Радост свих жалосних“ у Сан Франциску. Чином наречења уочи празника, као и Светом архијерејском Литургијом и хиротонијом наредног јутра, началствовао је првојерарх РПЦЗ, митрополит источноамерички и њујоршки Николај.

Саслуживали су архиепископ санфранциски и западноамерички Кирил, епископ лондонски и западноевропски Иринеј, епископ Василије санфранциски и западноамерички (Православна Црква у Америци), епископ менхетнски Теодосије, епископ сонорски Јаков и епископ штутгартски Јов.

Чин наречења обављен је у петак увече, уочи јутрења, у саборном храму. У својој беседи поводом именовања за епископа, епископ Петар се осврнуо на јеванђељски разговор Христа са апостолом Петром: „Симоне, сине Јонин, љубиш ли Ме?“ — указујући да је то образ епископског призвања. „Господе, Ти све знаш“ — истакао је — једини је истинит одговор: не „спреман сам“, не „достојан сам“, него „Ти знаш“.

Он је такође подсетио на духовне личности које су обликовале његов пут, међу којима и првог духовника, архимандрита Димитрија (Егорова), исповедника који је прошао кроз совјетске логоре, као и архиепископа Кирила, који га је рукоположио у чин ђакона и свештеника. На крају је обећао да ће чувати православну веру у њеној чистоти и пасти поверено му стадо „не по својој вољи, него по вољи Онога који ме је послао“.

На Светој Литургији наредног дана, митрополит Николај се обратио новохиротонисаном епископу приликом уручења архијерејског жезла, позвавши га да остане чврст у вери у временима страдања, непријатељства и подела, упоредивши епископску службу са кормиларом који у бури не губи храброст.

Он је подсетио и на духовно наслеђе сијетлског викаријата, помињући низ архијереја од архиепископа Тихона (Тројицког) и светог Јована (Максимовича) — који се упокојио у својој келији при храму Светог Николаја у Сијетлу — преко епископа Нектарија (Концевича) и архиепископа Антонија (Медведева), до данашњих јерараха Западноамеричке епархије.

По завршетку Литургије, епископ Петар је дао свој први архипастирски благослов верном народу.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"