Манастир Светог Николе, који краси прелепи комплекс Етно-села „Станишићи” код Бијељине, свечано је јуче прославио своју крсну славу – празник Преноса моштију Светог оца Николаја Мирликијског. Овај велики дан донео је изузетну духовну радост, потврђујући речи митрополита Фотија да је дивно бити на овом светом месту када су наши људи, Срби, сабрани у љубави око своје Цркве и својих епископа.

По благослову домаћина, Његовог високопреосвештенства митрополита зворничко-тузланског господина Фотија, Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово високопреосвештенство архиепископ новограчаничко-чикашки и митрополит средњезападноамерички господин Лонгин.

У духу традиционалног хришћанског гостопримства, високе госте су испред манастирског храма дочекали ктитори ове свете обитељи – породица Станишић, заједно са свештенством и многобројним верним народом који се сабрао да молитвено прослави овог великог угодника Божијег.

У литургијском сабрању саслуживали су протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, архијерејски намесник бијељински, протојереј-ставрофор Славољуб Милошевић, секретар Епархијског управног одбора и свештеник при манастирском храму, као и протођакон Лазар Илић.

Након заамвоне молитве, уследио је свечани чин освећења славских дарова. Славски колач је преломљен са овогодишњим кумовима славе, Бориславом и Радицом Чембић из Љељенче. По завршетку Свете литургије, празнична радост и братско заједничарење настављени су у манастирској гостопримници, где је за све присутне приређена трпеза љубави.

Подсећамо, празник Преноса моштију Светог Николаја из Мире Ликијске у италијански град Бари установљен је у знак сећања на догађај из 1087. године, када су свете мошти пренете како би биле сачуване од најезде Турака. Овај дан се у нашем народу поштује као летњи Свети Никола – празник светитеља који је заштитник путника, морепловаца, деце и свих оних који му се усрдно и са вером моле.

БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА

Ваше високопреосвештенство, часни оци, брате Борисе са породицом, куме славе и сви овде присутни браћо и сестре, велики је данас дан! Данас овде прослављамо Пренос моштију Светог оца Николаја, празник коме је посвећен храм ове свете обитељи. Дивно је бити данас овде када су наши људи, Срби, сабрани око своје Цркве и око својих епископа.

Ко је гледао телевизију ових дана, могао је приметити да углавном нема ничег позитивног, али сада смо могли да видимо, на пример, пун Храм Светог Саве. Београд је препун благочестивог и богољубивог народа који је дошао да се поклони чудесном Појасу Пресвете Богородице. Појас Пресвете Богородице донет је у Србију први пут за време Светог краља Стефана Дечанског у 14. веку, а Свети кнез Лазар Косовски га је поклонио манастиру Ватопед на Светој Гори, где се налази и данас. То је велика светиња. Појас је дело руку Пресвете Богородице и пред њим се многи људи исцељују, прилазећи му са разним молбама и тражећи решење за своје многобројне муке и невоље.

А данас празнујемо Пренос моштију Светог Николаја. У 11. веку, због најезде Турака, његове мошти су пренете из Мире Ликијске (у данашњој Турској) у италијански град Бари, који је тада био под православном управом, где и данас почивају. Свети Никола је чинио велика чуда и још за живота је сматран светим човеком, а исто је наставио да чини и кроз своје свете мошти у Барију.

За нас Србе је посебно важно што је Свети Никола учинио велико чудо нашем Светом краљу Стефану Дечанском, који нам и дан-данас чува Косово. Свети краљ је био ослепљен у борбама, а оптуживали су га и да се борио против свога оца, што није било тачно. У сваком случају, он је био ослепљен, али му се у сну јавио Свети Никола и рекао: „Стефане, ево очију твојих на моме длану. Не бој се.” У знак захвалности што му је враћен вид, Свети краљ Стефан био је један од највећих ктитора и дародаваца у историји базилике Светог Николе у Барију. Између осталог, године 1327. краљ је поклонио велику икону Светог Николе у знак захвалности, и та икона и данас стоји у базилици, одмах изнад светитељевог гроба.

И још да кажем, ових дана смо брат Лонгин, ја и још четрдесет владика били на редовном годишњем Светом архијерејском сабору у Београду. Сабор је највећи црквени догађај у току једне године. Ту се чује много тога доброг и недоброг. Ту се чује како Црква иде напред, али и где стагнира, где се распиње, где људи страдају за веру. Ту се чује где смо подигли манастире и цркве, где смо се сусрели, где смо се измирили и где смо поново постали браћа. Све то, браћо и сестре, сабира наша Црква у своје вечно, сабирајуће сочиво. Очи Божије сабирају све догађаје и они ће тако бити чувани до другог Христовог доласка. Ништа се пред Богом прикрити не може.

Тако смо тамо били заједно. Било је напорно, био је то својеврстан подвиг. Доста смо радили, и пре и после подне, али смо, хвала Богу, успели да завршимо све што је потребно. Сада видим да су Његова светост Патријарх и владике које су још остале у Београду дочекали Појас Пресвете Богородице са Свете Горе, који ће остати у престоници до 29. маја. Ко год може да оде да се поклони, било би добро, јер је то велики благослов како за читав наш народ, тако и за сваког појединца који дође. Надам се да ћемо и ми отићи и да ће бити прилике за то.

Брату Лонгину још једном захваљујем на данашњем служењу. Ми смо стари борци, и у Сабору и свуда. Кад дође „стани-пани” – а ове године је било баш жестоко. Било је тренутака када је борба била веома оштра, али, хвала Богу, када се ради за добро Цркве и када се трудимо, онда и Бог благосиља и даје велике успехе.

Извор, фото: Епархија зворничко-тузланска