На празник Вазнесења Господњег - Спасовдан, 21. маја 2026. године, поводом градске славе Лознице, Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј је по завршетку вечерњег богослужењу у храму Вазнесења Господњег на Лагатору молитвено предводио градским улицама Спасовданску литију од храма Вазнесења Господњег на Лагатору до храма Покрова Пресвете Богородице.

У Спасовданској литији учешће су узели гђа Драгана Лукић, градоначелник Лознице, представници градских структура, просветних и културних установа, као и велики број свештенства и верника лозничког краја. Литију су посебно украсили чланови више културно-уметничких друштава, припадници полиције и ученици Верске наставе.

Испред Градске управе су освештани принесени славски дарови, а након овог молитвеног чина литија је наставила свој молитвени ход до храма Покрова Пресвете Богородице, где је епископ Јеротеј  произнео празнично слово.

Слово епископа Јеротеја

‍Поштована градоначелнице Лознице, уважени представници градске Управе и свих јавних, културних и просветних установа града Лознице, представници Полиције, пречасни и часни оци, преподобни монаси и монахиње, вероучитељи и ђаци, драга браћо и сестре, драги Лозничани!

Сабрали смо се вечерас у овој светој Спасовданској литији, под сводовима неба и пред лицем Божјим, да прославимо велики празник Вазнесења Господњег — догађај у којем је Господ и Спас наш Исус Христос, извршивши све оно што је требало, узишао на небеса и собом узнео и нашу људску природу, посадивши је вечно с десна Богу Оцу. Свето Јеванђеље нам данас пред очи износи ову дивну и величанствену сцену: Господ Христос стоји на Маслинској гори, окружен Својим ученицима, Пресветом Богородицом, светим Апостолима и Анђелским силама. Док благосиља Своје ученике, Он се вазноси на небо, али их не оставља сироте и расејане. Напротив — управо у том тренутку почиње да се открива тајна Цркве као заједнице сабраних око Христа.

Око Господа су сабрани различити људи: рибари и учени, млади и стари, слаби и силни, али сви стоје у једном духу, у једној вери и у једној љубави. То је икона Цркве. Црква Христова није заједница по пролазном интересу, није окупљање око земаљске користи или људске славе; Црква је сабрање око Живога Христа. Она сабира, мири, укрепљује и спасава. Она не раздваја људе, већ их приводи једне другима и свакога приводи Богу. И зато није случајно што је наш српски народ кроз векове управо у Цркви налазио своје јединство, снагу и пут спасења. А међу онима у српском роду, које је Господ подигао да сабирају и духовно руководе свој народ, најсветлије место припада, опет и опет понављамо, Светоме Сави, првом Архиепископу српском.

Свети Сава није био само мудар државник, просветитељ или учитељ народа. Он је пре свега био човек Христов, човек Цркве. Својом личношћу, својом молитвом, својом љубављу и својом епископском службом сабирао је цео свој род око Христа. Где је долазио Свети Сава — долазио је мир. Где је он служио — народ се окупљао. Где је он благосиљао — ту је народ осећао да припада једној светој и спасоносној заједници – својој Мајци Цркви. Свети Сава је разумео велику истину: да народ без Цркве постаје расејан, а човек без благослова Цркве остаје духовно сиромашан и изгубљен. Зато је градио храмове, мирио завађене, сабирао браћу, учио народ вери, покајању и љубави. Он није окупљао народ око себе као човека, већ као око Христа, коме је читавим својим бићем служио. И та благодатна служба Светога Саве није престала његовим упокојењем. Она живи у Цркви Христовој. Она се преноси кроз Епископску службу, кроз Апостолско прејемство, кроз благослов и рукоположење које Црква вековима чува.

‍Зато данас, драга браћо и сестре, када у овој Спасовданској литији корачате заједно са својим Епископом, којег Вам је Црква даривала у лику Наше смерности, ви не треба да гледате у Нама само једнога човека који носи високо достојанство, већ да у овој Нашој служби и чину препознате наследника и настављача оне исте благодати и службе коју је имао Свети Сава и његови ученици – први српски Епископи. Епископ је у Цркви онај који сабира народ Божји, који чува веру православну, који укрепљује поверену му паству и бди над духовним животом свога народа. Као што су се некада Апостоли сабирали око Христа, а српски народ око Светога Саве, тако је и данас наш позив да се сабирамо око своје Цркве и свога Епископа, у јединству вере, у љубави и у послушању које није ропство човеку, него верност самоме Христу. Јер онај ко се одваја од благослова Цркве, ко се удаљује од заједнице са својим Епископом и свештенством, тај се постепено удаљује и од самога Христа. Црква није нешто споредно у нашем животу; она је лађа спасења. У њој примамо Свете Тајне, у њој се освећујемо, у њој учимо шта значи бити народ Божји.

Данас, можда више него икада, потребно нам је сабрање, јединство и љубав. Свет око нас се непрестано дели и сукобљава – логика овога света нас удаљава једне од других, учи нас самодовољности и гордости. Са друге стране, Црква нас позива на супротно — да будемо једно у Христу. Да носимо бремена једни другима. Да чувамо светињу породице, вере и народног јединства. Да останемо верни путу Светога Саве и путу наших светих предака. Зато је ова Спасовданска литија много више од обичаја и свечаности. Она је сведочанство да је Христос међу нама, да Црква живи и да се народ Божји још увек сабира око Јеванђеља, око молитве и око благослова Божјег. Она је верна слика оне тајне и оног догађаја који се збио пре 2000 година на Маслинској гори, а чије изображење са љубављу гледамо на икони данашњег празника.
‍
Нека би Господ, који се данас вазнео у слави, вазнео и наша срца ка добру, миру и спасењу. Нека би молитве Пресвете Богородице, Светога Саве и свих српских Светитеља чувале овај град, ову Епархију и сав наш народ. Од срца честитам славу и празник свим Лозничанима. Нека Господ подари здравље, мир, слогу и свако добро вашим домовима, вашој деци и вашим породицама. Нека благослов Божји почива на овоме граду, на Епархији шабачкој и на целом нашем српском роду, сада и увек и у векове векова. Амин.

Извор, фото: Епархија шабачка