Митрополит крфски Нектарије, као и сваке године током јула, и ове године обилази Диапонтска острва, најзападнију тачку Грчке.

Данас, у недељу, служио је Свету Литургију и беседио у храму Свете Тројице на острву Отон. Са мештанима је био у контакту не само током Свете Литургије већ и након богослужења. Заједно су шетали, разговарали, саслушао је њихове молбе, поделио њихове тешкоће и пожелео добродошлицу бројним исељеницима са Отонâ у Америци, који се сваке године враћају у свој завичај.

После великих настојања, Високопреосвећени је пре око седам година на ово острво поставио јеромонаха Јосифа, пореклом из Грузије, који је претходно завршио студије права и богословља. Желео је да се повуче у осаму на острву Отон, где је истовремено основао и мали исихастирион посвећен Светом Јосифу Исихасти и Светом Јефрему Катунакијском, у којем живи са једним послушником. Уједно духовно просвећује и поучава мештане, који су изразили своју захвалност због постављења оца Јосифа.

На Светој Литургији били су присутни и бројни војници, као и старешина Војне карауле на Отону, начелник лучке капетаније Крфа Теодор Сукарис и представници локалних власти острва.

У својој беседи Високопреосвећени је, полазећи од јеванђелског зачала, указао на две теме.

Најпре се осврнуо на чудо исцељења узетог, коме је Господ најпре опростио грехе, а затим је одмах уследило и његово исцељење, нагласивши да је узрок телесне пропадљивости човека грех. Болест је, како је рекао, последица човековог пада. Зато је Господ увек најпре опраштао грехе, па тек онда приступао исцељењу. Свети Оци, тумачећи овај догађај, говоре да сва творевина уздише и да, колико се грех умножава у човеку, толико се увећава и пропадљивост коју видимо у природи и у самом човеку.

Друга тема на коју се осврнуо односи се на реакцију фарисеја и књижевника, тадашње верске елите и чувара Мојсијевог закона, који су, чувши Господње речи: „Опраштају ти се греси“, почели да говоре: „Ко је овај који опрашта грехе?“ А пошто је било и оних који су прихватали Исуса као Учитеља, верујући и Његовим речима и Његовим делима, нису се усуђивали да отворено реагују, већ су се ограничили само на коментарисање.

Та слика, нагласио је митрополит, остаје непромењена и у нашем времену. Лицемерје у савременом друштву је оно које са подсмехом и клеветничким расположењем коментарише све што се догађа у Цркви Христовој. Иако тврде да не верују у Бога, ипак су њихов подсмешљиви коментар и отров на њиховим уснама увек спремни да оцрне и осуде све добро што се дешава у Цркви.

На крају је Високопреосвећени истакао да, ако желимо да свој живот сачувамо далеко од изазова греха и од сваког зла које вреба у људском животу, дужни смо да се одупремо струји која данас многе носи и води у понор пропасти.

Истовремено, позвао је верне да са страхопоштовањем стоје пред тајном Цркве, која једина спасава оне који у њу улазе, док се разбијају они који се спотакну о Камен угаони, а то је Господ наш Исус Христос.

На крају је захвалио свима присутнима, укрепио их очинским речима и остао у дружењу са њима све до поподневних часова, када је отпутовао.

Извор, фото: orthodoxianewsagency.gr

Превод са грчког: редакција портала "Живот Цркве"