Митрополит Лука (Коваленко): Лајк као саучествовање у злу
Христос посреди нас, драги моји читаоци!
Данас сагледавамо тајну верности, која не само да побеђује физичку смрт, већ у потпуности одређује границе нашег људског бића. Спомен на преподобномученице велику кнегињу Јелисавету Фјодоровну и монахињу Варвару враћа нас на речи апостола Павла: „Него се у свему показујмо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у тескобама, у ранама, у тамницама“ (2 Кор. 6: 4).
Њихова алапајевска Голгота представља крајњи егзистенцијални избор у којем људска слобода долази у додир с Вечношћу. Иако су биле живе бачене у напуштено рударско окно и осуђене на лагано и мучно гашење, нису проклеле овај свет који се загрцнуо од мржње. Последње што се узносило из леденог бездана земље према џелатима који су укочено стајали горе, нису били крици очаја, већ појање молитава.
У овој тачки апсолутне немоћи показала се апсолутна победа духа. Кад се земаљска стварност смањила до величине црног кладенца њихово биће није било уништено, већ се проширило до Царства Небеског.
Истинско служење Творцу се не обавља за говорницама и у сјају спољашњих победа; оно се рађа у скрушеном срцу пуном љубави, које је у стању да поје Богу чак и на самом дну људског пакла.
Оне су показале Христа на делу у тренутку кад су све декорације њиховог некадашњег, земаљског живота, биле немилосрдно спаљене.
Набрајајући своје невоље, тамнице и ране апостол Павле уопште не тражи људско сажаљење и не покушава да свој пут опише као херојски. Његов живот је представљао најпоштенији доказ за то да је Васкрсење реалност, а не лепа метафора. Хришћанско призвање се налази на испиту у смислу да ли је човек у стању да остане веран Јеванђељу кад у његовој близини не остаје ниједан истомишљеник.
Данас су се промениле декорације, али је онтолошки изазов остао исти. У време тоталне дигитализације свако од нас је осуђен на то да буде мисионар. Наша виртуелна активност – објава или коментар – не представљају само невину размену информација, већ је то пројекција нашег духа у спољашњост. Онај ко преноси лаж и фејкове, постаје лажни сведок против Бога. Онај ко зна истину, али кукавички ћути покушавајући да угоди гомили или да сачува комфор, чини акт духовног дезертерства.
Бити хришћанин на мрежама јесте аскеза данашњице. Она захтева унутрашњу тишину. То је избор у корист дуготрпљења уместо тренутне и јаросне реакције; то је служење чистој истини уместо манипулација згодне полуистине. То је милост према палом уместо отровне интелектуалне злурадости.
Друштвене мреже су постале нова „тесноћа“ – простор у којем се људска личност лако дехуманизује растварајући се у безличној маси, где се дрскост маскира у ревност, а сопствена гордост изгледа као праведност.
Заповеђена нам је максимална духовна трезвеност: одлучно одбацивање зла уз дубоку и самилосну саосећајност према човеку. Онај ко умножава непријатељство под маском побожности постаје ђавоиман, претвара се у камен спостицања за оне који траже Бога. Они који с насладом потхрањују виртуелне конфликте својим лајковима и шеровањем, подржавајући ђавоимане, постају саучесници у злу, пуштајући душегупца у своје срце. „Тешко свету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човеку оном кроз кога долази саблазан“ (Мт. 18: 7) – учи нас Господ. Треба да учимо да не поистовећујемо човека с грехом који у њему живи, те да имамо на уму да сваки грешник по нашим молитвама сутра може доживети лични сусрет са Христом и може се претворити у исповедника истине.

Фото: преподобне мученице Јелисавета и Варвара, извор: снимак екрана видеа
Преподобномученице Јелисавета и Варвара су нам показале максималну висину хришћанске слободе – слободе да воле своје мучитеље суочавајући се с небићем. Од нас се данас не тражи да се попнемо на стратиште или да будемо бачени на дно рударског окна.
Наш изазов је скромнији, али није мање дубок: да чинимо мали егзистенцијални напор – да обуздамо руку да не напише гневан коментар, да не дамо душегупцу да се зацари у нашем срцу, да не умножавамо злобу у свету, да сачувамо унутрашњи мир у дигиталном хаосу и да покажемо Христово присуство, макар у једном ретку који напишемо.

ЛУКА (Коваленко)
митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука
Извор: t.me/lekarzpmluka
За портал "Живот Цркве" са руског превела: Марина Тодић
Насловна фото: