Христос посреди нас, драги моји читаоци!

           Запорожје је 14. октобра 1943. године ослобођено од немачко-фашистичких освајача и тај дан се подударио с празником Покрова Пресвете Богородице. То није случајност. Кад је наша земља била у рушевинама, Царица Небеска је над њом прострла Свој часни омофор. Ова земља је некада била напојена сузама и крвљу и ми се данас поново молимо на њој у тешко време. Ипак, прво што треба да се зачује у нашим срцима јесте захвалност: „Слава Теби, Боже!“

           Данас нам је дарована посебна радост – да дочекамо Глинску икону Мајке Божје. Покров под којим је наша земља била спасена у ХХ веку и ова света икона која је дошла код нас представљају испољавање исте исте милости Заступнице за хришћански род. Глинска пустиња је одгајила мноштво подвижника и стараца, који су људе учили да се моле, да имају поверења у Бога и да чувају мир. Долазак светиње није само украс празника, већ и позив свакоме од нас да оставимо по страни мржњу, да се међусобно помиримо и да продубимо своју молитву.

_{Фото: није Запорожје 1943. године него ослобођени Смоленск септембра месеца: противваздушна посада под командом главног наредника Ивана Михаљева, опремљена тешким митраљезом ДШК (Михаил Савин / ТАСС), извор: dgp.mid.ru}

           Господ у Јеванђељу говори о страшним данима мука и додаје: „Ови дани ће се скратити ради изабраних.“ Преподобни Јефрем објашњава: неће се скратити сати у данима, него ће се скратити само време невоље. Верници нису узрок свеопштих несрећа, они су узрок Божје милости. Светитељ Јован Златоусти у овим речима види утеху: Бог памти Своје и неће дозволити да погину.

Смањење броја дана невоља је дар Божји. Уместо да ропћемо: „Докле, Господе?“ треба да се упитамо: а шта смо заслужили својом хладном вером, гордошћу и распрама? Кад би нам Господ судио само по правди, да ли би иједна невоља била довољна за наше грехове? Међутим, Он нам не узвраћа по нашим безакоњима. Сваки миран дан, свако парче хлеба и сваки спасени живот сачувани су по Његовом милосрђу, а не нашим заслугама.

           Наши преци су прошли кроз страшне ратне године не знајући да ли ће дочекати сутра. У њиховим срцима је увек живела тиха молба: „Пресвета Богородице, спаси нас!“ И Господ је смањио број ових дана, јер је Његова милост изнад гнева.

           Ко се тако смело моли за нас? Сетимо се брака у Кани Галилејској. Богородица примећује туђу потребу и каже Сину: „Немају вина.“ Она не заповеда, већ само износи људску потребу пред Бога, а слугама вели: „Учините како вам буде рекао.“ У томе је сва суштина Њеног заступништва: Она се заступа за нас и учи нас да будемо послушни Христу.

           Спаситељ Ју је са висине Крста дао као Мајку целом човечанству: „Ово је Мати твоја.“ Нисмо сирочад. Она учествује у нашим жалостима и у нашим радостима: брише сузе тужних и радује се кад престају распре и кад се блудни син враћа. Обраћајући Јој се, Црква поје: „Не имами инија помошчи, не имами инија надежди, развје Тебе, Владичице.“ („Немамо другу помоћ, немамо другу наду, осим Тебе, Владарко.“) Ове речи не умањују Бога, јер нас Богородица увек води ка Свом Сину

           То је нарочито важно данас, кад унаоколо има много смутње и брига. Преподобни Јустин Поповић је упозоравао да ће се зло трудити да оскрнави и свет, и самог човека, па и црквени живот. Међутим, истинске христоносце ништа неће одвојити од Христа.

_{Фото: братсво Глинске пустиње 1958. године, извор: wikimedia.org}

           Како сачувати верност? Треба сачувати јединство у Христу и верност Светој Цркви. Црквени канони нису сувопарна правила, већ су брижна ограда која нас штити од лутања. Не смемо цепати Христову ризу због сопствених увреда и гордости. Богородица окупља децу под један Покров и онај ко жели Њено заступништво треба искрено да тражи јединство.

           Никада не треба очајавати. Ако не разумемо шта се дешава, то не значи да Бог није у близини. Кад се силама зла чинило да су победиле, Бог је васкрсао Христа. Он ће васкрснути и нашу наду, и нашу земљу, ако будемо у покајању и љубави.

           Стога, не ропћимо данас, већ благодаримо – за сваки тренутак који је одузет од невоља и за радост што смо дочекали свету икону Царице Небеске. Помолимо се за упокојење погинулих, за здравље страдалника, за мир за нашу земљу и за јединство Цркве.

           Паднимо ничице пред свету икону и рецимо с дубоком вером:

„Господе, грешни смо, али се уздамо у Твоју милост. Пресвета Богородице, спаси нас!“

ЛУКА (Коваленко)
_{митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука}

Извор: t.me/lekarzpmluka

За портал "Живот Цркве" са руског превела: Марина Тодић

_{Насловна фото: митрополит запорошко-мелитопољски Лука са чудотворном Пустињско-глинском иконом Мајке Божије при служењу благодарног молебна поводом 83-годишњице ослобођења Запорожја од фашистичких окупатора, извор: hramzp.ua}