Дана 13. августа 2026. године, на дан када се прославља успомена на свештеномученика Венијамина, митрополита петроградског, и пострадалих са њим, у Великој дворани Филхармоније у Санкт Петербургу изведен је ораторијум Михаила Малевича „Страдалник до Голготе“. Вече сећања организовали су Санктпетербуршка митрополија, Исакијевски сабор, Светотројицка Александро-невска лавра и Друштво поштовалаца успомене на свештеномученика Венијамина.

У основи дела налази се опроштајно писмо које је митрополит Венијамин (Казански) написао у самици у Шпалерној улици, а које је било упућено његовом пријатељу, протојереју Петру Ивановском, старешини храма Светог Андреја Критског на Ришком проспекту.

Пре концерта, митрополит волгоградски и камишински Теодор и епископ кронштатски Венијамин положили су цвеће пред спомен-плочу на којој пише: „У овој дворани 1922. године изречена је смртна пресуда митрополиту петроградском Венијамину, архимандриту Сергију (Шеину) и мирјанима Јурију Новицком и Јовану Ковшарову. Место извршења пресуде није познато.“ Спомен-плочу је 13. августа 2022. године освештао митрополит санктпетербуршки и ладошки Варсонуфије.

У дворани су били присутни епископ тихвински и лодејнопољски Мстислав, епископ петергофски Силуан и свештенство Санктпетербуршке епархије.

Епископ Венијамин прочитао је поздравне речи Његове Светости патријарха московског и све Русије Кирила и митрополита санктпетербуршког и ладошког Варсонуфија. Прочитана је и поздравна порука губернатора Александра Беглова.

Заменик председника Законодавне скупштине Санкт Петербурга Павел Иткин истакао је да се у граду много чини на очувању успомене на новомученике.

Вече су водили глумци Сергеј Перегудов и Светлана Шчедрина. Наступили су Омладински хор Исакијевског сабора, под руководством Ларисе Христич, мушки хор подворја Александро-свирског манастира, под управом диригента Антона Хардина, женски камерни хор „Квелин“, чији је уметнички руководилац Јелена Жукова, као и Губернаторски симфонијски оркестар Новгородске области под управом Лава Дунајева. Као солисти наступили су бас-баритон и солиста Маријинског театра Денис Бегански и мецосопран Олесја Петрова. Књижевну основу ораторијума сачинила је Љубов Ивановска. Текст су читали протођакон Павел Шуклин и јереј Сергије Чекоданов. Наступ уметника на екрану су пратили видео-материјали из архива, а аутор визуелног решења био је Кирил Хејфиц.

Извођење ораторијума траје 45 минута – управо онолико колико је 1922. године трајало читање пресуде Револуционарног трибунала. По завршетку ораторијума, хористи, музичари и публика су, под руководством Лава Дунајева, отпевали величаније свештеномученику Венијамину.

„У нашој земљи увек је било људи који су постајали пример стваралаштва, јединства и жртвености“, рекао је епископ Венијамин у разговору са новинарима. „Такав човек био је и Свештеномученик Венијамин. Господ га је изабрао у најтежим временима. Био је ревносни служитељ Цркве, одликовао се добротом и љубављу према пастви, а што је најважније – сачувао је веру. Она му је помогла да се успне на Голготу, да се сараспне Христу и постане пример многима, кандило које се запалило и које гори до данас.“

Диригент Лав Дунајев другу годину заредом учествује у вечери посвећеној успомени на Свештеномученика Венијамина. Према његовим речима, ораторијум има велики проповеднички потенцијал и може да привуче у храм људе који су далеко од Цркве.

Председник Друштва поштовалаца успомене на свештеномученика Венијамина Владимир Липар подсетио је да је ова организација настала са благословом Његове Светости патријарха Кирила, који је такође благословио одржавање вечери посвећених успомени на митрополита Венијамина у Санкт Петербургу.

„Ораторијум превазилази оквире музичког дела“, рекао је Владимир Липар. „Његов утицај на слушаоце осетио се већ приликом првог извођења – готово половина дворане била је у сузама. Историјско памћење омогућава нам да идемо даље, јер народ не може имати будућност ако не памти прошлост и ако не поштује светитеље – небеске заштитнике нашег града. Важно је савременој омладини говорити о подвигу митрополита Венијамина, како би разумела да су наши прадедови пострадали за Христа. Митрополит Венијамин задобио је љубав народа и сама паства га је изабрала на Петроградску катедру, што се тада први пут догодило у нашем граду. Трудимо се да млади учествују у нашим пројектима. И данашњи хор чине млади људи.“

Од 10. јуна до 5. јула 1922. године, у некадашњој дворани Племићке скупштине, данашњој Великој дворани Филхармоније, одржано је суђење у монтираном процесу „О пружању отпора одузимању црквених драгоцености“. Митрополит Венијамин, архимандрит Сергије (Шеин) и правници Јован Ковшаров и Јуриј Новицки осуђени су на смрт стрељањем.

„Шта год да пресудите, примићу као вољу Божију. Слава Теби, Господе Боже, за све!“, изговорио је свештеномученик на суђењу.

Пресуда је извршена у ноћи уочи 13. августа, а место стрељања до данас није познато. На Архијерејском сабору 1992. године митрополит Венијамин и пострадали са њим прибројани су лику светих.

Ораторијум је први пут изведен 13. августа 2022. године, поводом стогодишњице страдања новомученика.

Извор, фото: patriarchia.ru

Превод са руског: редакција портала "Живот Цркве"