Манастир Покрова Пресвете Богородице у Харкову обележио је ове године, на празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра, 300 година постојања. Свечану Свету литургију служио је митрополит харковски и богодуховски Онуфрије.

Пре почетка богослужења митрополит Онуфрије и свештенство кренули су у литији од архијерејске резиденције до храма посвећеног Озерјанској икони Пресвете Богородице, где је служена Литургија. Митрополиту су саслуживали игуман и братија манастира, као и свештенство Харковске епархије, саопштила је Епархија.

Током богослужења узнесене су посебне молитве за мир у Украјини. Верници су се молили и за све који су остали без својих домова, као и за оне који пружају помоћ украјинском народу.

После Литургије митрополит Онуфрије честитао је игуману, братији, свештенству и свим присутнима празник Покрова Пресвете Богородице и велики јубилеј манастира. Верницима се обратио пастирском беседом и призвао Божји благослов на све присутне.

После причешћа митрополит је, заједно са свештенством и верницима, отпевао свечано величаније и прочитао молитву Пресветој Богородици „Царице моја преблага“.

Истог дана митрополит Онуфрије отворио је изложбу посвећену 300-годишњици манастира. На изложби су представљене најважније етапе његове историје, од оснивања и развоја до његовог духовног наслеђа.

Манастир је 1726. године основао епископ белгородски Епифаније, када је у град премештена епархијска школа – Харковски колегијум. Назив је добио након што је синодским указом из 1729. године манастиру припојен парохијски храм Покрова Пресвете Богородице. Тај храм данас је најстарија сачувана грађевина у Харкову. Игуман манастира истовремено је обављао дужност ректора Колегијума.

Главна светиња манастира била је Озерјанска икона Пресвете Богородице, која је тамо пренета 1787. године. Током секуларизације црквене имовине 1786–1788. године манастирски поседи су одузети.

Након оснивања Харковске епархије 1799. године, у манастиру је било смештено епархијско управно тело, а горњи храм служио је као епархијска катедрала све до 1846. године. Због све већег броја ходочасника, храм посвећен Озерјанској икони Пресвете Богородице освештан је 1896. године.

Од 1914. године Харковском епархијом управљао је митрополит Антоније Храповицки, док се будући Свети Јован Шангајски често молио крај гроба Светог Мелетија Харковског у манастиру.

Бољшевичке власти затвориле су манастир 30. септембра 1922. године, а монаси су протерани. Манастирске зграде потом су коришћене за музеј, градски архив, складишта и војни комесаријат. Озерјанска икона нестала је током тридесетих година прошлог века, а о њеној судбини постоје различита сведочења. Покровски саборни храм је 1945. године коначно одузет Цркви.

У време митрополита Никодима (Руснака), власти су 15. јануара 1990. године донеле одлуку да манастирске зграде буду враћене Цркви. Прво богослужење у Покровском саборном храму служено је 8. априла 1990. године, а 14. октобра исте године манастирска слава прослављена је први пут после 68 година. За првог игумана обновљеног манастира постављен је архимандрит Виталије (Жуков).

У манастиру је 27. и 28. маја 1992. године одржан Харковски архијерејски сабор, на којем је митрополит кијевски и све Украјине Владимир (Сабодан) изабран за поглавара Украјинске православне цркве.

Обнова Покровског саборног храма и храма Озерјанске иконе Пресвете Богородице завршена је почетком двехиљадитих година. Манастир је 2004. године добио и копију иконе Пресвете Богородице „Свецарица“, насликану на Светој Гори.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: Редакција портала "Живот Цркве"