Трећег дана своје Апостолске посете Турској, папа Лав XIV и васељенски патријарх Вартоломеј I потписали су Заједничку декларацију којом потврђују своју заједничку посвећеност путу ка поновном успостављању пуног заједништва и своје јединствено одбацивање сваког позивања на религију ради легитимизације насиља.

„Одбацујемо сваку употребу религије и имена Божијег за оправдавање насиља“

„Циљ хришћанског јединства“, наводи се у Декларацији, како преноси Vatican News, „укључује циљ да се на темељан и животворан начин допринесе миру међу свим народима. Заједно усрдно подижемо своје гласове призивајући Божији дар мира за наш свет.“

Констатујући да „трагично, у многим регионима нашег света, сукоби и насиље настављају да уништавају животе толиких људи“, папа и патријарх су упутили апел „онима који имају грађанске и политичке одговорности да учине све што је могуће како би трагедија рата одмах престала, и молимо све људе добре воље да подрже нашу молбу.“

Сусрет двојице лидера одржан је уочи празника Светог Андреја, Првозваног Апостола и заштитника Васељенске патријаршије.

Започињући своју декларацију речима псалмопевца: „Захваљујте Господу, јер је добар, јер је љубав његова вечна“, папа и патријарх изражавају захвалност за благодат братског сусрета утемељеног на црквеној љубави и верности вољи Христовој.

Заједнички позив на јединство у истини Јеванђеља

Папа Лав и патријарх Вартоломеј подсећају да потрага за пуним заједништвом није утемељена на људској дипломатији, већ на послушности Господњој молитви из Јеванђеља по Јовану: „да сви једно буду... да свет верује.“

Они потврђују своју одлучност да наставе да ходају заједно „у љубави и истини“, позивајући све верне — свештенство, монаштво, посвећена лица и лаике — да се моле и раде на испуњењу ове божанске молбе.

Никеја 1700: Заједничко и примљено исповедање

Декларација се осврће на 1700. годишњицу Првог васељенског сабора у Никеји, која је обележена претходног дана.

У њој двојица лидера описују Никеју као „провиденцијалан догађај јединства“, истичући да њен значај не лежи само у историјском сећању, већ и у сталној отворености према Светом Духу који је водио Сабор.

Они наводе да су хришћани повезани вером исповеданом у Никејском символу вере: исповедањем Исуса Христа, „истинитог Бога од истинитог Бога, једносуштног са Оцем“, који се оваплотио ради нашег спасења, умро и васкрсао, вазнео се на небо, и који ће поново доћи у слави да суди живима и мртвима.

Ово заједничко прихватање Символа вере, пишу они, омогућава Црквама да се суоче са заједничким изазовима „са узајамним поштовањем... и истинском надом“.

„Обдарени овим заједничким исповедањем, можемо се суочити са нашим заједничким изазовима у сведочењу вере изражене у Никеји са узајамним поштовањем, и радити заједно на конкретним решењима са истинском надом.“

Заједнички датум за Васкрс: наставак расуђивања

Изражавајући захвалност што су ове године сви хришћани прославили Васкрс истог дана, папа Лав XIV и патријарх Вартоломеј I описују ово као дар божанског провиђења.

Они обнављају своју спремност да наставе расуђивање које је већ у току „ради заједничког прослављања Празника над празницима сваке године“, молећи се да сви хришћани буду вођени „у свакој мудрости и духовном разумевању“.

Шездесет година након исцељења раскола из 1054. године

Декларација такође истиче 60. годишњицу Заједничке декларације папе Павла VI и васељенског патријарха Атинагоре из 1965. године, којом је укинута размена екскомуникација из 1054. године.

Папа и патријарх захваљују на том одлучујућем гесту, који је отворио пут дијалогу утемељеном на „поверењу, поштовању и узајамној љубави“.

Они охрабрују оне који су још увек неодлучни у вези са дијалогом да пажљиво слушају Светог Духа, који подстиче хришћане да понуде свету обновљено сведочанство помирења.

Теолошки дијалог и конкретна сарадња

Потврђујући своју подршку Међународној мешовитој комисији за теолошки дијалог између Римокатоличке цркве и Православне цркве, двојица поглавара напомињу да се у њеној тренутној фази испитују питања која су се историјски сматрала спорним.

Они похваљују теолошки дијалог, братске контакте, заједничку молитву и сарадњу у областима где су заједничке иницијативе већ могуће, охрабрујући све верне да поздраве досадашњи напредак и да „раде на његовом даљем расту“.

Јединствено одбацивање насиља у име религије

Централна тема текста је етички и духовни императив да се одбаци злоупотреба религије.

„Одбацујемо сваку употребу религије и имена Божијег за оправдавање насиља“, пишу папа и патријарх, дижући заједно свој глас у апелу за мир усред текућих сукоба.

Они позивају грађанске и политичке лидере да учине све што је могуће да се рат оконча, и апелују на све људе добре воље да подрже напоре за мир.

Аутентични међурелигијски дијалог, инсистирају они, није извор конфузије, већ је „суштински важан за суживот народа различитих традиција и култура“.

Подсећајући на 60. годишњицу декларације Nostra Aetate, они позивају све људе да сарађују у изградњи праведног и солидарног света и у бризи за творевину, одупирући се „равнодушности, жељи за доминацијом, похлепи за профитом и ксенофобији“.

Нада утемељена у тајни Свете Тројице

Упркос озбиљности светских догађаја, декларација изражава непоколебљиву хришћанску наду.

„Бог неће напустити човечанство... Кроз Светог Духа, ми знамо и доживљавамо да је Бог са нама“, потврђују они.

Поверавајући сваку особу — посебно оне који пате од глади, усамљености или болести — милости Божијој, они призивају благодат да се „њихова срца охрабре, сједињена у љубави“.

Извор, фото: Orthodoxtimes 

Превод са енглеског редакција портала "Живот Цркве"