Представници Цркве и организације за људска права упозоравају на циљане нападе исламиста - Захтев за гаранције заштите верских мањина од стране нове прелазне владе.

 Након поновљених напада на хришћане и друге мањине у Сирији, расте забринутост за њихову безбедност под новом прелазном владом земље. Исламистичке групе, које су делом чланице владе, сматрају се одговорним за талас отмица, убистава и застрашивања. Организације за људска права и представници цркве упозоравају да насиље угрожава крхку обнову земље разорене ратом. Посебно је погођен јужни регион Сувајда, где живе Друзи и хришћани, извештава азијски новински портал „Uca News“ (субота).

Према америчкој организацији „Save the Persecuted Christians“(Спаси прогоњене хришћане), око 90 одсто хуманитарне помоћи која се дистрибуира преко Дамаска не стиже у Сувајду. Организација је апеловала на америчког председника Доналда Трампа да на састанку са сиријским председником Ахмедом ал-Шараом 10. новембра у Вашингтону – првој посети једног сиријског председника Белој кући – инсистира на успостављању хуманитарног коридора.

Представници цркве су такође били потресени убиством друског лекара Хамзе Шахина, који је крајем октобра отет у близини Дамаска и неколико дана касније пронађен мртав након мучења. Надбискуп Жак Мурад, који води сиријско-католичку надбискупију Хомс, упозорио је: „Црква у Сирији умире.“ Све више хришћана напушта земљу из страха од верски мотивисаног насиља. Тренутно, Сирија се не креће ка већој слободи ни у верском ни у друштвеном смислу, рекао је Мурад. Само стабилан политички систем и поуздана безбедност могу зауставити исељавање.

Стручњаци за верске слободе, попут Лорен Хомер из „International Religious Freedom Forum“ (Међународни форум за верске слободе), извештавају о циљаним нападима и претњама у региону „Долина хришћана“ код Хомса. Наоружани нападачи су нападали свештенике и монахе, пљачкали куће и претили хришћанима протеривањем. Такође, у Сувајди и Латакији недавно је дошло до масакра над мањинама. Међународни посматрачи оптужују владу да нити довољно штити мањине, нити их укључује у политичку обнову.

Према проценама хуманитарне организације „Kirche in Not“ (Помоћ Цркви у нужди), данас у Сирији живи око 540.000 хришћана – у поређењу са 2,1 милиона пре почетка рата 2011. године. Да ли ће земља након година насиља заиста „припадати свим Сиријцима“, како упозоравају представници цркве, одлучиће се сада на основу спремности владе да стварно заштити верску разноликост, упозорила је Надин Маенца, председница Секретаријата за међународне верске слободе са седиштем у Вашингтону, у изјави за „Uca“.

Извор, фото: kath.net

Превод са немачког редакција "Живот Цркве"