Христос васкрсе, драги моји читаоци!

Дигитални ауторитаризам vs Царство Небеско

           Извлачећи закључак из горе реченог* о тезама манифеста „Палантира“ треба истаћи да у савременом свету где дигитални алгоритми претендују на улогу нових таблица завета, конфронтација логике тоталне контроле и логике Јеванђеља постаје дубок есхатолошки изазов. 

Суочавамо се с новим обликом идолопоклонства – вере у то да безбедност која је остварена кроз технолошки надзор може да замени истински мир.

           Свет који се описује кроз призму посматрања и сегрегације тачно се подудара с богословском дефиницијом „палог“ света. У овом систему човек престаје да буде лик и подобије Божје претварајући се у „тачку података“ – објекат за манипулације.

Технолошко „свезнање“ овде наступа као сурогат Божјег свезнања, али је лишено милосрђа: његов циљ није спасење душе, већ њена класификација и ограничавање.

_{Фото: икона "Свевидеће око Божије", Русија 19. век, извор: wikimedia.org}

           Кад се безбедност купује по цену слободе, почиње да влада страх. С тачке гледишта хришћанске антропологије то означава дубоку деградацију, јер „у љубави нема страха, већ савршена љубав изгони страх“ (1 Јн. 4:18). Алгоритамска контрола негира саму могућност покајања (метаноје) – радикалну промену ума и срца. Ако систем унапред „зна“ вероватноћу вашег поступка и спречава га кроз принуду, лишава вас моралног избора. А Бог толико поштује људску слободу да је човеку дозволио чак и да устане против Њега.

           Сегрегација и преузношење једне групе над другом представља повратак на „старог човека“, на поделу на „Јелине и Јудејце“ која је превладана у Христу.

Покушај изградње елитног „дигиталног раја“ за изабране за рачун контроле над осталима јесте изградња нове Вавилонске куле.

У Откровењу Јована Богослова описује се систем у којем „нико не може ни да купи, ни да прода“ осим оних који су примили печат звери. Ово данас изгледа као пророчанство о свету у којем је приступ основним добрима условљен лојалношћу технолошком систему. Овде се дух мења „суровом силом“, а живо општење – хладном рачуницом.

           У драми XXI века Христове речи „Мир Мој дајем вам; не онако као што свет даје“ (Јн. 14:28) попримају осетну оштрину. Пред човечанством се указују два пута уређења битка: пут „дигиталног Левијатана“: тежња ка идеалном поретку кроз апсолутну транспарентност. Мир се овде не постиже захваљујући унутрашњој сталожености, већ кроз гушење воље и искључивање саме могућности грешке. То је „гробљанска тишина“ предвидивости у којој је поредак наметнут споља, а безбедност се гарантује одсуством живота.

Христов пут је радикални преображај срца. Овај мир не зависи од стабилности сервера; његов извор је у тајанственој дубини духа који је сједињен са Творцем. Док технологије доводе материју у ред, Христос животвори личност.

           Судар вредности технолошког детерминизма и Јеванђеља је метафизичка битка између механизације битка и човековог обожења. Запажамо трансформацију технологија и тоталитарну идеологију у којој се јединствена личност приноси на жртву ефикасности.

           Једина алтернатива јесте одлучан повратак поимању човека као слободног бића. Истинско достојанство личности не може се измерити рејтингом и дигитализовати.

Главни изазов данашњице није у томе да ли ће ВИ победити човека, већ да ли ће човек успети да остане хришћанин у свету који нуди комфор у замену за одрицање од лика Божјег. Управо то је наш данашњи пут у Гетсиманском врту технологија.

Ваистину васкрсе Христос!

*) претходно речено можете наћи овде:

I  О духовном смислу манифеста „Палантира“ (Palantir)

II  О трци у ВИ-наоружању и крају етике

III  О свеопштој милитаризацији и „свету који развраћа“

IV  О неравноправности култура и „новом фашизму“

ЛУКА (Коваленко)   
_{митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука}

Извор: t.me/lekarzpmluka

За портал "Живот Цркве" са руског превела: Марина Тодић

Насловна страна: фрагмент иконе "Свевидеће око Божије", извор: azbyka.ru